Магазин
Недостатак мотивације: Шта да радимо када нам се ништа не ради
Приметили смо да губимо мотивацију на радном месту - није баш да уживамо да обављамо задатке, а и не бисмо да ћаскамо са колегама док пијемо кафу на паузи. Повремени периоди оваквог осећаја су сасвим нормални, кажу стручњаци и истичу да то може да значи да смо под стресом или да покушавамо да се носимо са нечим неуобичајеним у свом животу.
Уопште нам се не ради, а на тренинг не бисмо отишли "ни у лудилу". Свима се догађа да с времена на време понестане мотивације. У тим данима, осећамо се уморно, раздражљиво и једноставно не успевамо да пробудимо своје уобичајено интересовање за ствари у којима обично уживамо.
Оно што треба да имамо на уму јесте да ће ова осећања проћи и да не значе ништа озбиљно. Често су последица стреса или новонасталих ситуација у животу. Понекад је то знак да треба да се мало повучемо и пустимо свој ум и тело да се одморе.
"Сасвим је нормално да нисте мотивисани да урадите ментално тежак задатак након изазовног дана на послу. Људски ум и тело имају ограничен капацитет да издрже напор без одмора", каже Тобиас Данг, психијатар.
Ипак, у другим случајевима, ако су ова осећања дуготрајна, она могу да буду симптоми озбиљнијих проблема као што је депресија и тада је неопходно да се обратимо психологу.
Уколико се недостатак мотивације чине као привремено стање, постоје ствари које можемо да учинимо да бисмо се осећали боље.
За почетак, треба да смо наспавани, сити, одморни. Потребно је да узмемо у обзир своје стање и побринемо се за своје тренутне физичке или менталне потребе. Ако предузимемо кораке да променимо расположење и бринемо о себи, постоји могућност да ћемо се осећати инспирисаније, мотивисаније и заинтересованије.
Пауза од свега и самосаосећање враћају мотивацију
Осећање да не желимо ништа да урадимо је знак да смо под великим стресом. Најбоља ствар коју треба да урадимо јесте да направимо паузу. Психолози саветују да је тада време да уживамо у дремки, топлој купки или читању књига. Кључно је да ово време проведемо опуштајући се, јер понекад једноставна брига о себи помаже да се боље осећамо.
Самосаосећање подразумева не само да смо љубазни према себи, већ и да разумемо да су разна животна искуства део нашег бића. Истраживања указују да када људи покажу саосећање према себи, значајно доприносе ублажавању стреса.
Шетње и боравак напољу у борби против лошег расположења
Провођење времена на отвореном има широк спектар предности за ментално здравље. Контакт са природом је повезан са бољим благостањем и расположењем, позитивнијим друштвеним интеракцијама. Дакле, ако се боримо са лошим расположењем и недостатком мотивације, шетња на отвореном ће учинити да се осећамо боље и растерећеније.
Не одустајати од планова за будућност, пронаћи енергију у малим стварима
Чак и ако тренутно немамо мотивацију, то не значи да не треба да одустанемо од планова за будућност. На пример, размишљање о путовању може изазвати велику радост и узбуђење и тако нас тргнути из тренутне ситуације.
Такође, када је у питању проналажење снаге да нешто урадимо, треба почети са малим стварима, а не да се оптерећујемо брдом задатака. Зато, треба да кренемо полако и то на пример, са прањем суђа, спремањем кревета, одговарањем на имејл, плаћењем рачуна. Јер, некад је довољна само једна ствар да се "лопта закотрља" и да се поново вратимо у игру, пише Вели Вел Мајд.
Писање дневника као терапија
Када се боримо са "тешким" емоцијама, од помоћи је да пишемо о њима. Вођење дневника је користан алат за ментално здравље, а писање је прилика да размислимо о томе зашто се тако осећамо.
