Свекрва поставља непријатна питања и даје коментаре - то не треба да буде наше брига, кажу стручњаци
Првих година везе или брака је време наде у живот који ћемо делити са партнером. Поред улагања у будућност, неминовно смо везани за породицу и пријатеље које је партнер имао пре нас. Иако односи са њима могу бити добри, неретко су снисходљививи, груби, без поштовања.
Не одговарати на "ватрене лопте"
Свекрвини ружни коментари и реченице које боцкају, доводе нас до тачке "кључања". Тада бисмо најрадије рекли све што имамо и завршили са свима њима. Ипак, колико год је тешко, стручњаци саветују да се само насмешимо и наставимо даље. На сцену треба да наступи наш изабраник:
"Без обзира колико су родитељи вашег супружника непристојни, није ваш посао да их укоравате. Нека супружник одради 'прљав посао' и нек он објасни зашто су одређени коментари неприкладни", каже Сара Хо, стручњак за бонтон са Харварда, а пише Си-Ен-Би-Си.
Када се догоде овакве ствари, битно је да смо сагласни са супругом. Јасно је да је он тај који ће да прича, разјашњава се са својима. Уколико је потребно треба климнути главом, подржати га у разговору.
Подржати га кад се нађе у сличним околностима
Исто правило важи и за наше родитеље уколико се партнер нађе у обнутој ситуацији, наглашавају стручњаци. Уколико су околности напета за мужа, ми треба да реагујемо и појаснимо у чему је пороблем.
Уколико су свекар и свекрва, односно ташта и таст веома непристојни, најбоља ствар је да се ништа не каже: "Пустите их да се сами 'крчкају' у својим причама. Немојте им дозволити да вама или партнеру упропасте празнике или окупљања. Највећа моћ је показати да друга особа нема моћ над вама", појашњава стручњак.
Зашто се догађају овакве ситуације
Један од могућих разлога зашто су односи са супруговим родитељима компиковани јесте чињеница да не постоје правила - свекрва и свекар често не знају наше приоритете и интересовања и обрнуто.
Такође, људи који формирају тај породични однос најчешће немају заједничка уверења и међусобно разумевање, сматра Гречен Пери, професор Кентерберијског универзитета на Новом Зеланду.
"Са својом породицом ћемо наћи заједнички језик, али је са партнеровом иде доста теже", наглашава професор, а пише Би-Би-Си.