Магазин

Јутарња светлост је веома битна за здравље, тврде научници

Сунчева светлост подиже расположење и помаже да боље спавамо. Ова веома моћна природна појава игра значајну улогу за организам - сунце је један од најбољих извора витамина Д, а његов недостатак може да учини да смо подложнији болестима као што су рахитис, депресија. Научници наглашавају да је посебно важна јутарња светлост, јер помаже да се осећамо будније и расположеније током дана.
Јутарња светлост је веома битна за здравље, тврде научници© @ cookie_studio/freepik

Можда не примећујемо колико је сунчева светлост заиста важна. Без ње бисмо били депресивни, болесни, сан би био скроз поремећен, сведоче бројна истраживања.

Шездесетих година група Француза је извесно време боравила у пећини. Сви су почели да спавају или изузетно дуго или изузетно кратко. Такође, рекли су да имају озбиљне поремећаје расположења и депресију и неки су од њих морали да одустану много пре него што су заиста планирали.

"Сунчева светлост је моћна појава, много моћнија него што већина људи схвата", каже Стив Џонс, научни сарадник.

Јутарње светло битно за тело - буди га и кад треба успављује

Циркадијални ритам у организму регулише бројне процесе у мозгу и на тај начин контролише и усклађује функције најважнијих органа. Овај ритам се "поставља" сваког дана када изађе сунце. Зато је битно јутарње светло, јер оно природни аларм који поможе телу: да се осећа будније током дана и поспаније увече.

Стручњаци наглашавају да сунце има огроман утицај на подизање расположења и опште осећање благостања. Само двадесет минута јаког сунца ујутру значајно подиже расположење - природна светлост има много већи ефекат на расположења него неки антидепресиви, говоре истраживања.

Мањак сунца ремети биолошки ритам 

Када смо дужи временски период мање изложени сунцу, приметићемо промене у телу. Постоји могућност да смо нерасположенији, склонији прехладама и грипу и да наш имуни систем не функционише у "пуној снази". Све то није случајно, јер смо по хладном времену мање изложени сунчевим зрацима, па реметимо биолошки ритам у организму: "Наш циркадијални ритам, у тим ситуацијама је често поремећен. То можемо да видимо по промени расположења и разним метаболичким променама", наглашава професорка Арти Јаганах.

Такође, на промене у циркадијалном часовнику људског организма може да утиче и вештачко светло тако што шаље нетачан сигнал мозгу. То може да узрокује да се осећамо ноћу будније, а дању депресивније.

Ноћне смене окидачи за многе болести

Због недостатке природне светлости, разни системи у телу имају тенденцију да се десинхронизују. Тако се ствара погодно тло за дијабетес, гојазност, кардиоваскуларне болести. Овим проблемом су посебно погођени људи који раде треће смене: "Светска здравствена организација види рад у сменама као претњу по здравље. Јасно је да није добро за тело и ум да останемо у кући и само гледамо у сунце", каже Џобс, а пише Би-Би-Си.

Изађите из куће и упијате сунце, саветују научници

"Једите оброке у право време, идите у кревет у право време и изађите, чак и ако је хладно, у свакодневну шетњу и излажите се светлости. Једноставно боравак напољу и излагање светлу, помоћи ће да повољно утичете на свој циркадијални ритам и то ће имати изузетно благотворан утицај на здравље", саветује Јаганах.

Наравно, у "конзумацију" сунца треба бити умерен, јер уколико претерујемо повећавамо шансу за развој рака коже. Препорука лекара јесте да излазимо ујутро или предвече уз обавезну крему са заштитним фактором. 

image