Скијалишта се боре за будућност док снег полако нестаје због климатске кризе

Јака киша на скијалиштима Морзине и Лес Гетс у француским Алпима, довела је до тога да је отварање одмаралишта одложено два дана пре католичког Божића. Многи туристи који планирају путовање овде, надају се да ће време да се промени. Али, наде и жеље туриста не могу да "поправе" временску прогнозу.

Наиме, скорашњи научни извештаји говоре да услед глобалног загревања, многа европска одмаралишта су у великом ризику од оскудне количине снега. Такође, снежни покривач на Алпима имао је "невиђени" пад у последњих 600 година, при чему је његово задржавање сада краће за 36 дана, па је самим ти за толико краћа и ски сезона, наводи се у другим студијама.

Неки челни људи сматрају да скијалишта, па самими ти и зимски спортови могу да "преживе" ако се глобалне температуре држе на границама постављеним Париским споразумом.

"Будућност зимских спортова зависи од тога колико добро ћемо смањити емисије гасова у наредним деценијама, рекао је Дон Винте из Протект аут Винтерс Ју Кеј.

Вештачки снег - корисан за скијаше, али не и за локалну заједницу 

Мале количине снега би помогле у одржавању неких скијалишта, посебно оних на нижој надморској висини. Али стварање снега у великим размерама никада неће моћи да замени прави снег јер је прескуп и користи превише енергије и воде, кажу стручњаци.

Одмаралишта која се налазе испод 1800 метара надморске висине, морала би да се све више ослањају на вештачки снег, показује студија Универзитета у Базелу.

Чешћа употреба вештачког снега на скијалиштима би сигурно радова љубитеље зимских спортова, али не и локалне мештане и екологе. Наиме, уколико би се вештачки снег користио 100 узастопних дана, повећао би потрошњу воде за око 540 милиона литара, што би створило велику конкуренцију око коришћења воде. У том случају потрошња воде у француским Алпима могла би се повећати девет пута до 2100. године.

Прихватање нове стварности, а не само на скијање 

Док многи траже да се учини више како би се прилагодио и одржао спорт у животу, други уместо тога раде на прихватању нове будућности. Пример долази из Морзинеа, где је непрофитна група за одрживост Монтаж Верте, усресређена на "прелазак" на нискоугљеничну будућност у овој области, пише Гардијан. 

"Температуре у Алпима расту за више од два пута више од глобалног просека и то није добра вест за индустрију која зависи од снега. Приступ компаније је да се фокусирамо на четворогодишњи туризам и да планине учине местом где се може живети током целе године. Постоји живот после скијања, али морамо да се прилагодимо и да замислимо како ће изгледати наша будућност. Ово је област у којој се можете пењати, возити планински бицикл, шетати или једноставно бити у окружењу и то је током целе године", каже Сесил Бартон, генерална директорка Монтаж Верте.

Многи незадовољни реаговањем Међународне скијашке федерације

Ове године, велика бука се подигла око Међународне скијашке федерације (ФИС), тачније, због тога што ова институација није предузела већу акцију да осигура опстанак скијања. ФИС је био у центру климатског спора 2019. године када је Ђан Франко Каспер, њен тадашњи председник, у интервјуу тврдио да би се радије дружио са диктаторима него да мора да има посла са еколозима. Замењен је а на његовом месту је сада Јохан Елијаш.

Такође, ове године је 500 професионалних спортиста у зимским спортовима објавило  писмо позивајући ФИС на већу климатску акцију. Они су истакли да распоред такмичења често приморава скијаше да лете авионом из недеље у недељу и позвали су федерацију да отвори сезону касније и заврши је раније како би поштовала климу која се мења.

У кампањи се истиче да желе да ФИС објави план за животну средину уз пуну транспарентност, помери календар такмичења за најмање месец дана, смањи потребу за авионским превозом и искористи свој политички утицај у циљу залагања за климатске акције на државном нивоу.

"Посвећени смо смањењу емисије угљеника за 50 одсто до 2030. године. Радимо на плану одрживости који ће нам омогућити да прикупимо што више података", наводе из ФИС-а.