Данас је Туциндан: Празник који најављује Бадњи дан и Божић

Српска православна црква и верници данас обележавају Туциндан, празник пред Бадњи дан када се припрема храна за Божић. За овај празник се везују бројни обичаји, а по народном веровању децу не ваља тући јер ће целе године бити неваљала и болешљива. 

На Туциндан, који се традиционално обележава два дана пред Божић, православни домови се припремају да што доследније и свечаније дочекају рођење Исуса Христа. То је празник на који се коље и припрема печеница за Божић.

Некада се печеница "тукла" – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње редило. Зато је овај дан назван Туциндан.

Интервју

Брачни саветник за РТ Балкан: Како да заштитимо љубавни живот од празничног стреса

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Домаћица припрема брашно за мешање, посуду са зрневљем жита, мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће д‌еца покупити пијучући.

На тај дан, према народном веровању, ништа се не сме давати, нити износити из куће, али је зато тада неопходно вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

Вечера на поду

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора седити окренута према истоку. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

Свети владика Николај Охридски и Жички: Тринаести апостол и свети српски јеванђелиста

У суботу је Бадњи дан који најављује један од највећих хришћанских празника Божић. Он представља последњи и најстрожи дан божићног поста, а уједно представља и велику срећу јер је то дан пре Христовог рођења.

Сутра ће православни хришћани у раним јутарњим часовима изаћи у оближње шуме да одсеку Бадњак или бадње дрво које ће свечано бити донесено до храмова, а поједини ће бадњаке носити и у своје домове.