Источна обала америчког континента тоне брже него што се прогнозирало

Делови источне обале америчког континента, на којој се налазе градови Њујорк, Балтимор, Вирџинија бич и Норфолк последњих дана су у фокусу геолога и других научника. Повод за њихову бригу лежи у проблему слегања земљишта на које је научна заједница указала још раније, а који су интензивне олује, изазване климатским променама, додатно убрзале.

"Непрекидно слегање тла на источној обали САД требало би да изазове забринутост", истакао је главни аутор Ленард Оксенхен у саопштењу за јавност.

Истраживачки тим Геолошког завода САД користио је сателитске снимке и радарске податке како би креирао дигиталне мапе терена. Управо те мапе са максималном прецизношћу показују у којим регијама и градовима слегање тла представља највећи ризик за виталну инфраструктуру.

На удару су заједница и витални инфраструктурни објекти 

Нарочито су осетљиви инфраструктурни објекти, попут путева и железничких траса, аеродромских писти, темеља грађевинских објеката и цевовода, упозоравају научници у новој студији која је објављена у магазину Proceedings of the National Academies of Sciences. "Ефекти слегања у будућности су потенцијална оштећења инфраструктуре и повећани ризици од поплава", објаснио је Оксенхен.

На основу добијених података, научници су установили да велики део источне обале тоне најмање 2 милиметра годишње, док поједине регије дуж атлантске обале иду под воду и више од 5 милиметара годишње. Овакве промене утичу на више од 2 милиона људи и око 800 хиљада имања, истичу аутори истраживања.

Стопа глобалног пораста нивоа мора је око 4 милиметра годишње

Рекордно високе температуре на Земљи само су једна од последица глобалног загревања, а екстремне временске (не)прилике су, по мишљењу еколога, сценарио који можемо да очекујемо већ у најближој будућности. Пожаре, поплаве и друге еколошке катастрофе биће готово немогуће избећи. "Већина људи још увек не зна у каквој се опасности налази", написао је климатски стручњак Питер Калмус на платформи Икс.

Додатан разлог за бригу представља и константан пораст нивоа светског мора, чија стопа, по проценама научника, тренутно износи око 4 милиметра годишње. Нимало оптимистичне прогнозе тичу се скоро половине светске популације, будући да отприлике толики број људи живи у градовима надомак мора. "Ниво океана се подиже забрињавајућом динамиком. У последњих 100 година уочен је раст од рекордних 17 центиметара", упозорио је генерални секретар УН Антониo Гутереш.