"Наздоровје": Чиме су наздрављали чланови руске царске породице

Руска царска породица се одувек могла похвалити изузетним избором хране и пића. На њиховој трпези налазило се небројано много домаћих и страних специјалитета, али и велики избор префињених алкохолних пића, уз које би наздрављали. 

Петар Велики је волео добро вино

Све до доласка Петра Великог на трон, испијање пића са мање блиским пријатељима и познаницима сматрало се неприхватљивим у кругу руске императорске породице. Али, када је власт дошла у његове руке, ова традиција се убрзо променила: он је био први руски цар који је пио јавно, на дворским забавама и баловима. "Наздоровје" - узвикивао би он, прилазећи гостима са чашицом пића.

Омиљено пиће Петра Великог било је добро вино, у коме је могао уживати читаво вече. Међутим, у том свом уживању у алкохолу цар често није имао меру, те би се, заједно са гостима на прослави, "запио". Тада је умео да буде и превише директан, па чак и груб, због чега би сутрадан увек тражио опроштај.

Катарина I Алексејевна уживала у гдањској вотки и мађарском вину

Супруга Петра Великог, Катарина I Алексејевна, је за живота свог мужа пила само у посебним приликама - на прославама, баловима или за нечије здравље. Међутим, након супругове смрти Катарина се потпуно препустила алкохолу. У њему је утапала тугу и тражила утеху која јој је била потребна у тренуцима самоће. Посебан повод за пиће царица више није тражила, а скоро сваки разговор је започињала реченицом: "А шта бисмо могли попити?"

О томе да се царица предала алкохолу знали су чак и страни изасланици у Русији, који су владарима својих земаља јављали да се послови на руском двору решавају крајње споро, јер је царица "ретко када трезна". За само две године, трошкови двора порасли су, због поручивања гдањске вотке и мађарског вина, којима се царица "лечила тугу", на чак милион рубаља, што је била десетина укупних прихода.

Николај I је пио само у изузетним ситуацијама, најчешће рум

Цар Николај I је био велики противник алкохола, а пијанице презирао из дубине своје душе. Краљица Викторија је, након личног сусрета са њим, увек истицала како он никада не пије ни кап вина, и да једе веома мало. Међутим, како свако правило има изузетке, тако је и Николајево уздржавање од алкохола имало своје.

У списима историчара Леонида Височковог постоји забележено неколико случајева у којима се Николај I ипак хватао за чашицу. Најчешће су то биле важне свечаности и здравице. Један једини случај који се није могао сврстати ни у једну ни у другу категорију било је када је његова кочија пропала кроз лед. Изашавши из ледене воде, Николај I је попио чашицу рума, не би ли се угрејао.

Александар III је био велики љубитељ шампањца и ликера "Курасао"

За разлику од свог оца, наследник Николаја I, Александар III, је био доста слободнији када је конзумација алкохола у питању. Ретко када је претеривао и увек је водио рачуна да пре него што се ухвати за чашицу, заврши са свим царским обавезама. Дакле, прво посао, па тек онда уживање.

У слободно време, Александар III је највише волео да попије шампањац "Louis Roederer" и чашу румунског вина ("Palugyay"), док је од жестине преферирао неки добар виски, вотку са анисом или ликер са аромом поморанџе "Курасао". 

Николај II

Последњи руски император је, за разлику од својих претходника, највише волео вотку, док са другим алколохним пићима готово никада није експериментисао. Изузетак су били пенушаво вино домаћег порекла, "Абрау-Дјурсо", за које је сматрао да је боље чак и од оригиналног шампањца и - порто.

Николај II није презао од тога да пије са својим поданицима, о чему је писао чак и у свом дневнику: "Након што сам обишао све трпезарије нижих чинова и добро се налио вотке, стигао сам до официрског састава." Из дневника се могло закључити и да се није ограничавао само једном чашом: "Вратио сам се у 8 сати кући. Пробао сам шест врста порта и мало се поднапио."