Нечије заборављено је некоме вредно

Полован Мерцедесов знак за аутомобил можете купити за 20 динарa, a лептир машну коју је неко носио за 50. Ову је само део понуде са аукције неиспоручених пошиљки "Поште Србије".

На распродајама неиспоручених пакета са истеклим роком чувања, већином је коришћена роба, а има свега - од игле  до локомотиве. Како је најављено да нас чека озбиљна економска криза, помислили бисте да се људи сналазе и на овај начин долазе до потребних ствари, међутим, оваква врста продаје постоји у читавом свету, а код нас већ годинама.

Зашто су аукције оваквих пакета или заборављених кофера на аеродромима толико занимљиве људима? Према подацима компаније СИТА (мултинационална компанија за ИТ и телекомуникационе услуге ваздушног саобраћаја) преко 28 милиона торби се изгуби сваке године широм света. Већина се никада не врати свом власнику. Неке авио компаније продају само кофере, друге продају садржај кофера посебно, а неке ствари из њих буду и рециклиране. Постоје ријалити емисије снимљене у САД које се баве проналажењем "блага" међу заборављеним пртљагом или складиштима.

Оно што људе мотивише су потенцијални скупи комади гардеробе који се могу пронаћи, а неретко су и сами кофери  скупоцено изненађење. Иако проналасци затворених пакета и кофера делује као отварање дечијих чоколадица са играчком у којој не знате шта се крије, поставља се питање шта је занимљиво у куповини половних ствари. Рекло би се ­- цена. Kолико људи је заправо у прилици да купује брендиране ствари или делове намештаја данас? Потреба за "маркираним" стварима као да поништава чињеницу да их је неко користио пре нас. Често је реч о јединственим и антиквитетним, скупим стварима, које свом "проналазачу" могу донети позамашну суму новца.