Палата Србијa: Које тајне крије временска капсула са Новог Београда

Између Булевара Михајла Пупина и Николе Тесле, смештена недалеко од Ушћа, налази се Палата Србија - та монуметнална грађевина не може да остане незапажена, како због своје грандиозности, тако и због унутрашњости која сведочи не само о једном времену и култури, него и занимљивим причама које се још увек препричавају кроз фоаејеe и салоне.

Данас са статусом споменика културе, Палата Србија је завршена 1961. пред заседање Прве конференције Покрета несврстаних, познате и као Београдска конференција, и један је од препознатљивих симбола нашег главног града.

Својевремено за овај пројекат који плени својом величином се могао да пријави било ко без обзира на школску спрему. Ипак, главне заслуге понео је архитекта Михаило Мика Јанковић који се бринуо о свим детаљима па и о томе, поред тога да све што се од материјала уграђује у Палату буде најквалитетније што је Југославија у том тренутку поседовала, како ће се ти материјали временом понашати.

Док нас историчар уметности спроводи кроз унутрашњост, пењемо се централним степеништем и примећујемо мозаик "Сутјеска", дело које често видимо када нам се високи државници обрате преко телевизије.

Домаћин нам скреће пажњу на рукохвате степеништа, тачније један детаљ:

"Велике стаклене призме су спојене месинганим круговима. Механизам је осмишљен тако да кругови могу да се одврну, очисте и врате на место. Архитекта је врло пажљиво промишљао како ће се грађевина генерално у будућности одржавати", каже Михајлов. Као пандан поменутој мозаичкој представи, доминирају два масивна конструктивна стуба обложена мозаичким каменчићима са 24-каратном позлатом.

Објекат садржи шест салона, који представљају микромузеје народа и народности Југославије. За многе, централни део је најлепши део Палате и симболизује Југославију са својим републикама, Србијом, Босном и Херцеговином, Словенијом, Црном Гором, Македонијом и Хрватском. Ту су сале, фоаеји, канцеларије, а укупна површина објекта је 65 хиљада квадратних метара.

Сто за којим су јели Хрушчов, Брежњев, Никсон, краљица Елизабета и принц Филип

У Српском салону смо затекли огромни дрвени сто "високог сјаја" на ком се налазе микрофони предвиђени за сатанке различитих формата, што му је данашња намена. Ипак, тако није било за време Јосипа Броза Тита:

"Тада су за овим импозантним столом Јованка и Тито Броз приређивали свечане вечере за највише званичнике из целог света уз светлост свећа са великих сребрних свећњака. Дрес код је био врло строг, ранга најраскошнијих балова који су се у то време одржавали широм света. Била је то елеганција о којој се писало код нас а извештавало у свету. За чувеним столом, који је релативно скоро репариран, ручавали су светски државници попут Никите Хрушчова, Брежњева, Никсона, краљице Елизабете и принца Филипа, дански краљевски пар и многи други", прича Михајлов.

Буде и суза и потребе да се седне и дође себи

Слике изазивају велике емотивне реакције:

"Дело Ђорђа Андрејевића Куна "Но пасаран", његово сећање на шпански грађански рат са приказом жене са пушком, оставило је снажан утисак на шпанску делегацију, пратњу шпанског премијера. Врло су емотивно доживели ово свету познато дело. Када гости иначе виде да чувамо нешто што је на било који начин повезано са њиховом државом, реагују са много емоција и увек уз велику захвалност", прича историчар уметности.

Старији гости који памте живот у Југославији, посету доживљавају из угла искреног задовољства што се део прошлости земље у којој су се родили, живели и стварали, чува на овакав начин: "Сећају се појединих кадрова са телевизије који су видели, па заједно направимо осврте, реконструкције неких историјских догађаја. Буде ту суза, потребе да се седне и одмори од узбуђења. Млади људи који немају такво искуство, импресионирани су концептом тотал дизајна, посебно када виде намештај из шездесетих година чији је дизајн и данас актуелан".

Ткало се по целој Југославији, таписерије стизале из Србије, Босне, Македоније

Теписи у Палати су такође вредна дела, картонске предлошке су радили највећи југословенски уметници и ткани су у ћилимарама у Гостивару, Пироту, Сарајеву. Са локалним мотивима, великих размера красе сваки салон. Теписи из Српског салона за које је дизајн радио велики Лазар Вујаклија, садрже 40 хиљада чворова по квадратном метру. Данас је одржавање велики изазов јер су теписи у свакодневној употреби: "Уколико буде дошло до потребе да се теписи обнове, односно направе реплике, то неће бити једноставно, јер не постоје тако велики разбоји као у време опремања Палате. Таписерија је била веома цењена шездесетих година. Данас је скоро заборављена. Овде се чувају таписерије које показују коју стваралачку снагу поседује ова јединствена техника. У источном фоајеу су четири таписерије, Милице Зорић, Лазара Вујаклије, Оливере Кангрге и Бошка Петровића за чије дело знамо да су га прво радиле ткаље, али је аутор незадовољан изведбом научио технику ткања и сам извео своју теписерију", испричао нам је Михајлов.

Највећа таписерија "Шума" групе аутора, Бранка Суботића Субета, Воје Димитријевића и Мирка Остоје од 56 квадратнуих метара, налази се на централном зиду салона Босне и Херцеговине и изведена је у сарајевској ћилимари.

"Лет у космос" у Југославији

Сала Југославија је централна и највећа дворана у Палати којом доминира лустер у облику розете на позлаћеној челичној конструкцији са кристалима и 2600 сијалица. Тежак је 9 тона, а у пречнику је дуг 18 метара. Тада када је направљен, био је и највећи лустер на свету. Архитекта је предвидео посебан приступ лустеру чиме је одржавање знатно олакшано. Репрезентативне композиције, Лубардин "Лет у космос", "Свечано - путевима нове Југославије" Лазара Вујаклије и триптих-мозаик Младена Србиновића, симболизују веру у будућност младе државе Југославије.

На пројекту могао да учествује било ко

"Након другог светског рата, расписан је конкурс за изградњу зграде, која се данас носи назив Палата Србија и на њему је могао да учествује свако ко је желео, без обзира на школску спрему:

"Победио је архитетка Владимир Поточњак са својим тимом и изградња је започета 1947. године. Његова идеја је била да здање буде по угледу на зграду Центросојуза у Москви, а објашњење се проналази у томе што смо у том моменту у добрим односима са Совјетским Савезом и под снажним утицајем идеологије и градитељства социјалног реализма.

Ово прво архитектонско решење је било затвореније, са мање прозора изазивајући тада пожељни утисак дистанце измешане са поштовањем према државној институцији. У међувремену долази до раскида са СССР-ом, током градње архитекта Поточњак ће преминути, а на његово место ће доћи архитекта Михаило Мика Јанковић. Често се у медијима спекулише о томе чије је дело Палата. Палата је у потуности дело архитекте Јанковића. Он је срушио цео централни део и направио потпуно нови, а од првог решења задржао само бочне скелете. Ново здање је прича о репрезентативној интерпретацији интернационалног стила заслугом, знањем, искуством и стилом архитекте Јанковића", појашњава историчар уметности.