Магазин
Пас није увек био најбољи човеков пријатељ, већ једна друга животиња
Наши преци су врло вероватно држали лисице као кућне љубимце много пре него што су пси дошли на сцену. Древна људска друштва у Јужној Америци поштовала лисице до те мере да су биле сахрањене поред њих, сугеришу археолошки докази.
Особе које имају пса ће често рећи да су им они најбољи пријатељи. Ти крзнени другари прате нас без било каквих предрасуда кроз живот, али изгледа да није било тако одвајкада како се мислило.
Наиме, научници су били изненађени када су пронашли лисицу закопану у људском гробу старом 1500 година у Патагонији у Аргентини.
Сматрају да је највероватније објашњење то да је лисица била веома цењен сапутник или кућни љубимац. ДНК анализа показује да је животиња вечерала са праисторијским-ловцима сакупљачима и била је део унутрашњег круга логора.
Иста врста лисице пронађена је у још старијем гробу у другом делу Аргентине пре скоро деценију. Можда је био и кућни љубимац, али његова исхрана није анализирана.
Лисица је пронађена на гробљу Канада Сека у Аргентини, у месту које је некада било насељено групама ловаца-сакупљача.
"Ово је веома ретко откриће да постоји лисица за коју се чини да је имала тако блиску везу са појединцима из друштва ловаца-сакупљача. Мислим да је то било више него само симболично - стварно мислим да је то било дружење", рекла је др Офели Лебрасер са Универзитета у Оксфорду.
Зуби дивљих лисица пронађени су у древним људским гробницама широм Аргентине и Перуа, што сугерише да је животиња имала симболичан значај.
Ипак откриће скоро потпуног скелета лисице у људском гробу изузетно је ретко у светским археолошким записима, шише Би-Би-Си.
Лисица је била средње величине и тешка око 15 килограма. Изумрла је пре око 500 година, неколико стотина година након што су домаћи пси стигли у Патагонију. Истраживање је спроведено у сарадњи са др Синтијом Абона са Института за еволуцију у Мендози у Аргентини, и објављено у часопису RoyalSociety Open Science.
