Магазин
Укусна утеха: Када смо усамљени, заиста нам се више једе слатко, потврдила је студија
Након велике свађе са партнером или тешког раскида, често посегнемо за нечим што ће нас утешити. То могу бити филмови, музика, дремке, а ту је и велика кутија сладоледа и табла чоколаде, које су се појавиле у овом савршеном тренутку и "чекају" да их поједемо да бисмо се осећали боље. Изгледа да жеља за слаткишима у тренутку усамљености није само класична сцена из романтичних филмова, већ се многима често дешава и у стварном животу, према новој студији.
Посластице као што су чоколаде, сладолед и колачи делују као "емоционални лекови против болова", сматрају амерички истраживачи, који су у новој студији анализирали како мозак усамљених жена реагује на слике слане и слатке хране.
Додају да њихова открића такође истичу "зачарани круг између нездраве исхране и негативних менталних симптома".
Скоро 100 жена је било испитано о њиховом осећају усамљености и изолације, као и о њиховим прехрамбеним навикама. Рађени су и тестови њихове телесне композиције, да би се проценила количина њихове телесне масноће.
Резултати су показали да социјално изоловане жене имају већи ниво телесне масти, лошију исхрану, већу жељу за нездравом храном и више неконтролисаних образаца исхране. Најусамљенији учесници, према студији, такође су пријавили да имају више симптома анксиозности и депресије.
Показане су им и слике различитих врста хране, од слане или слатке, заједно са нејестивим предметима ради поређења. Скенирање мозга је бележило њихову мождану активност док су гледали слике и откривено је да су усамљене жене имале већу активност у инфериорном паријеталном лобулу, за који се сматра да контролише жељу за слатком храном.
Као додатни доказ, скенирања су показала да је било мање активности у областима повезаним са самоконтролом. "Чини се да слатка храна има израженији и свеобухватнији утицај у поређењу са сланом храном," закључили су аутори, преноси "Дејли мејл".
"Слатка храна је велика награда, која има аналгетски ефекат, који може да смањи бол повезан са социјалном искљученошћу. Да би се "нахранио" усамљени мозак, холистичке интервенције које погађају и тело и ум за опште побољшање животног стила могу понудити најефикасније средство за ублажавање сложених штетних ефеката друштвене изолације."
Усамљеност је недавно проглашена озбиљним здравственим проблемом, а стручњаци упозоравају да је њен утицај на смртност једнак пушењу 15 цигара дневно. Зато није изненађујуће да, као симптом усамљености, многи конзумирају нездраву храну која потпм додатно доприности погоршању здравља и краћем животном веку.
