Магазин
У овом делу Европе млади су најсрећнији - а ту је и Србија
Чешка, Литванија и Румунија бележе велики скок и оцењене су високим оценама у овогодишњем Светском извештају о срећи, што их "мапира" као земље које су значајно побољшале квалитет живота. Ни ми не заостајемо и Србија се, како је познато, налази на трећем месту.
Када је у марту 2024. објављен годишњи извештај о срећи у свету, није било изненађење што су скандинавске земље - Финска, Данска, Исланд и Шведска и даље на врху листе. Али, оно што је новина, и тиче се између осталог и наше земље, је нови скуп земаља које су напредовале ка врху ранг листе.
У последње три године, земље Централне и Источне Европе су претекле неке од својих западноевропских суседа у укупној срећи, говоре истраживања. По први пут, Чешка и Литванија су се ове године нашле у првих 20, заузимајући 18. односно 19. место, а Словенија је на 21. месту. Поређења ради, Велика Британија је на 20. месту, Немачка је 24., Шпанија 36. а Италија је 41.
На листи "Срећа младих" Србија заузима 3. место
Оно што је посебно интересантно је да се у многим од ових земаља тај скок директно може приписати растућој срећи млађих становника. Статистика каже да је Литванија на првом месту у извештају "Срећа младих", према испитаницима млађим од 30 година, док је наша земља на 3. позицији, Румунија на 8., Чешка на 10., и Словенији на 15.
Многи нису изнанађени овим скоком
Становници и чести путници у региону нису изненађени. "Има пристојнијих послова код куће, тако да се сада млади људи не селе негде другде у Европу да би радили. Први пут када сам ишао у Румунију и Бугарску пре деценију, нека села су била пуна само старих људи. Сада видите много другачију слику. Када се више младих људи задржи у матичној земљи, сви осећају више наде у будућност", рекао је Тим Лефел, аутор књиге The World's Cheapest Destinations.
Наиме, БДП по глави становника нагло растао од раних двехиљадитих и многи становници Централне и Источне Европе сада се осећају као да имају једнаку шансу за срећу – важан општи показатељ благостања.
Осим економског раста, ове европске земље такође улажу у инфраструктуру, подстичући живу културну сцену и искориштавајући своју задивљујућу природну лепоту. Резултат је опипљив осећај оптимизма и узбуђења међу локалним становништвом.
Срећа посебно "расте" у Литванији, Румунији и Чешкој
На 19. месту у укупном индексу и на самом врху за становнике млађе од 30 година, Литванија је забележила приметна побољшања у квалитету живота последњих деценија, извештавају становници.
"Већина људи у Литванији, посебно млађе генерације, осећају се заиста срећно", појашава Литванка Јурга Рубиноваите.
Иако заузима тек 32. место у укупном поретку, Румунија је забележила један од највећих светских скокова среће у протеклој деценији, скочивши са 90. места у Светском извештају о срећи за 2013. Опет, овај раст су изазвали првенствено млади људи, који су земљу "ставили" на осмо место међу испитаницима млађим од 30 година.
Неки стручњаци овај оптимизам приписују повећању слободе и могућности. У марту 2024. Бугарска и Румунија су постале најновије земље чланице које су приступиле шенгенском простору ЕУ, који гарантује слободно кретање грађанима и посетиоцима без граничних провера. Румунија је такође забележила велике инвестиције у инфраструктуру, које су побољшале квалитет живота како за становнике, тако и за путнике.
Што се тиче Чешке, она је на 18. месту по срећи у целини и на 10. међу испитаницима млађим од 30 година. Доживела је поновни развој заједнице и културе последњих година што је довело до раста нивоа среће, пише Би-Би-Си.
