Цар или двојник: Да ли су руског цара Петра I заменили на пропутовању Европом

У марту 1697. године из Москве је пут Европе кренула прва дипломатска мисија, коју је чинило око 250 људи. На челу мисије били су посланици Франц Лефорт, Фјодор Головин и Прокопије Возницин, а заједно са њима и истакнути писци, лекари, свештеници, помоћници и волонтери.

О одласку цара се није ништа знало

Цар је, наравно, такође ишао, али - инкогнито! Како би напустио Русију и ушао у Европу, Петар I је користио лажни пасош који је био израђен специјално за ово путовање. На важном задатку цар се скривао иза идентитета обичног војника Петра Михајлова, који је наводно на мисију кренуо како би истражио војне новотарије.

Под лажним идентитетом цар Петар I налазио се у Европи више од пола године, посетивши хабсбуршку империју, Пољску, Енглеску, Холандију и многе друге земље. Поред службених дужности, цар је стигао чак и да ужива и за своју душу - учествује у изградњи фрегате "Свети Апостоли Петар и Павле" у Амстердаму и присуствује маскенбалу у Бечу.

По повратку из Европе цар је покренуо низ реформи

У августу 1698. године Петар I се вратио у Москву и одмах по повратку унео неколико великих измена у Устав земље. Прва, и можда највећа промена, тицала се календара - уместо старог рачунања времена, цар је наредио да се оно рачуна од 1. јануара, што је народ јако збунило.

Друга, ништа мање драстична промена односила се на руско писмо: уместо дотадашњег старословенског, појавило се другачије писмо и арапски бројеви, а за њима је реформисана и читава сфера образовања и културе. Модернизована су чак и државна предузећа и начин функционисања цркве.

Ма, да ли је ово наш цар или је ово неко други

Овако упадљиве и наизглед ничим изазване промене у народу су изазвале велике сумње и већ кроз неколико дана су се прошириле гласине да су цара заменили на пропутовању кроз Европу. Другим речима, у Москву се вратио неко ко само ликом подсећа на Петра I.

У корист ове теорије било је мноштво доказа, који су чак остали забележени у књизи историчара Василија Кључевског: цар је одједном почео да пуши дуван, облачи се потпуно "народски", користи речи и изразе који не доликују једном императору, па чак и виче на своје поданике и друге људе. 

Народске приче против историје

Иако је за теорију о замени цара заиста постојало мноштво доказа, и да су се такве гласине шириле не једном, не два, већ чак три пута (1691, 1697 и 1703. године), ни једна од њих није ни на који начин озваничена.

Штавише, званична историја која се опире на своја и истраживања поузданих извора ове хипотезе оповргава, тврдећи како ништа од наведеног једноставно не може представљати чрвст доказ да је у Европи дошло до замене императора.