"Моје дете не једе слаткише" - стручњаци имају другачије мишљење, наглашавају да је овај став опасан

Колико пута док скролујемо Инстаграмом или Тиктоком налећемо на инфлуенсере, познате личности, маме, тате који објашњавају пратиоцима да они, али и њихова деца не једу шећере. Својим примером подстичу дете да не конзумира слаткише и уче малишане да кажу "не" чоколадама, колачима. Другима се овакво васпитање око исхране чини претераним, те одмахују главом и предочавају добро познату реченицу - "стваљали су нам на хлеб шећер и шта нам фали".

Мишљења су разна, полемише се у онлајн свету на ову тему, али нас ипак занима шта о томе мисле стручњаци. И нутриционисти и психолози су сагласни - било какво укидање, елиминација или забрана може изазвати контраефекат.

Најбитније је да децу научимо да се правилно хране и да једу све намирнице, каже нутрициониста Јасмина Ристивојевић за РТ Балкан:

"Ако дете нема неки здравствени проблем, бесмислено је да се забрани нека намирница, јер ће бити превише жељно тог јела. Чим мало одрасте, нећемо имати потпуно контролу над његовом исхраном и онда ће је у ненормалним количинама користити. Треба да конзумира све намирнице и да научи правилно да једе и полако ће доћи до баланса".

Деци понекад могу да једу бомбоне, чоколаде

За заступнике става "ми не једемо шећере, слаткише", стручњак поручује да дете некад има потребу да слатким и то посебно ако је имало јачу активност. 

"Наравно да можемо да им дамо некад слаткише, али је битно да пратимо и дете и исхрану. Може понекад да се уведе слаткиш као неки ритуал (на пример да се по неки кекс поједе викендом). Потребно је и да родитељи схвате да је дете можда имало већу активност, те је потребно да надокнади енергију кроз шећер, па им тад дате неки слаткиш. Није неопходно детету потпуно забранити унос слатког, али је важно да научи да се правилно храни и да воли да једе кувану храну", каже Јасмина.

Храњења деце уме да буде веома изазовно и сигурно то зна сваки родитељ. Али, "живот без слаткиша" и према мишљењу психолога неће донети добро:

"Ни један ригидни став, ни забрана немају адекватну делотворну моћ. Веома често забране од стране родитеља које се тичу хране и слаткиша, умеју да прерасту тј. као индикацију имају опсесивно конзумирање забрањених ствари. Па деца неретко када нису у видокругу родитеља желе да пробају или конзумирају забрањену намирницу. Постоје савремени трендови које родитељи некритично усвајају и покушавају ригорозним и нездравим начином да усаде својој деци.

Што се тиче конкретно конзумирања шећера далекосежније последице на дететово здравље могу да имају неадекватан начин споровођења и усађивања тих навика, него сама конзумација шећера, ако говоримо о умереним количинама", наглашава психолог Јована Ивановић за РТ Балкан.

Важно је, како за децу, тако и за одрасле, да се освести потреба за слатким, наглашава нутрициониста:

"Потребу за слатким у физиолошком смислу имамо онда кад се прескачу оброци, а некад се јави одмах после обедовања - то значи да се појело за оброк више него што је потребно - зато и важи она изрека 'престани да једеш кад ти је најслађе'. Генерално, мој став је - научити да се једе порција коју смо унапред осмисли - без досипања и да се одреди количина у складу са узрастом. Мора постојати равномеран распоред оброка и деца ће онда имати ређе навику да траже грицкалице или слаткише. Али и родитељи морају да дају пример детету и то је оно што је веома важно", наглашава нутрициониста и додаје:

"Храну не би требало узимати тек тако, без размишљања. Морамо да имамо свет о исхрани, како ми, тако и деца, како и када се шта узима. Дете мора да зна да током дана треба да има три оброка и две ужине - где једна може да буде воће, а друга мали слаткиш", појашњава Јасмина Ристивојевић.

Не мора да значи да су савремени трендови у исхрани добри

Често је веома тешко објаснити детету да нешто што има за њега веома примамљив изглед, укус, облик у исто време није здраво и не треба да га конзумира:

"Најделотворнији начин је својим примером подучавати дете здравим навикама, учење по моделу тј узору, најефикасније дете усваја. Нема контрадикторности у изјавама и делима, а доследност је присутна. Но веома често, плашећи се за сопствено здравље, родитељи моделирају понашање своје деце у складу са својим страховима. Претеривање у било ком погледу и екстремни став, веома често крију неку невидљиву позадину и мотив за такво понашање. Савремени трендови пропагирају такву атмосферу да не постоји горња граница у вођењу здравог живота и навика, а према традиционалним ставовима и начину живота веома су осуђујући, па је велика вероватноћа да је истина негде између, у ствари у правој мери", каже психолог.