Притисак породице и медија на тинејџере да смршају, има дуготрајне негативне последице

Особе који су као тинејџери осећали притисак породице да изгубе килограме, искусили задиркивање чланова породице и осећали притисак медија да изгубе на тежини, имали су већи ниво интернализоване стигме тежине. Под овом стигмом се подразумева да особа примењује негативне стереотипе у вези са гојазношћу на себе.

Људи са нормалним идексом телесне масе могу касније да доживљавају унутрашњу борбу због сопствене тежине: "Ово говори да је заиста важно како причамо о тежини у породици, школама и друштву у целини, јер ефекти могу бити дуготрајни", каже Аманда Хјуз, научни сарадник, а преноси Јахулајф.

На ову тему су посебно осетљиви тинејџери:

"Они развијају осећај самоидентитета и већа је вероватноћа да ће на њих утицати коментари породице, пријатеља и медија. Медији такође представљају нереалне стандарде лепоте који могу учинити да се тинејџери осећају несигурно у вези са својим телима. Ако тинејџер доживи стигму због тежине током овог периода живота, то може на крају бити 'емоционално штетно', што доводи до негативне слике о телу", појашњава др Даниел Гањиан.

Сви учесници студије, објављене у Лансет Регионал Хелту, рођени су 1991. и одрасли су пре него што су друштвене мреже узеле маха. Као резултат, утицај на њих је дошао са ТВ-а и часописа. Нејасно је тачно како друштвене мреже утичу на тинејџере око тежине:

"Мреже могу повећати притисак на младе, али такође могу бити извор подршке. Свакако је потребно више истраживања да би се видело како друштвени медији утичу на тинејџере када је у питању тежина, каже Хјуз.

Шта можемо да урадимо

Постоји неколико ствари које тинејџери и њихове породице могу учинити у борби против ове стигме. "Прво што би требало да се уради јесте да се развије здрав однос са храном и вежбањем и у тaj процес треба да буде укључена цела пордица. Такође, препоручује се да се окружите позитивним људима који вас подржавају таквим какви јесте", каже Гањиан.

Важно је како причамо и шта причамо пред адолесценитима: "Морамо бити веома опрезни о томе како се код куће разговара о тежини - не само о тежини деце, већ и о сопственој тежини. Породица у којој растемо, на крају крајева, има огроман утицај на то како себе видимо", наглашава професор Теа Галагер.

Одрасли могу да покушају да превазиђу ову стигму тако што би требало да пронађу начин да се боре против негативних мисли, али ако у томе не успевају, помоћи ће разговор са терапеутом.