Шта се крије иза најмистериозније смрти у историји Русије

Потомци Ивана Грозног су, сви до једног, имали трагичну судбину: најстарији, Дмитриј, погинуо је још као беба, други син, Иван, једва да је доживео 30. годину, трећи, Фјодор, је ступио на престо, али се на њему није дуго задржао, а последњи, такође Дмитриј, од малена боловао од епилепсије. Међутим, и поред озбиљних здравствених проблема, он је био врло разиграно и весело дете. Дете које је сметало Борису Годунову да се докопа власти.

Након смрти оца, Дмитриј је са мајком, Маријом Нагом, и њиховим рођацима, послат у забачени градић на обали реке Волге, Углич. Наводно, по наређењу Бориса Годунова који је сковао лукави план да тако обезбеди себи место на престолу Русије, које је жарко желео. Годунов их није само послао што даље од трона, већ се потрудио и да о Дмитрију прошири гласине да он није законски наследник Грозног.

Ништа није слутило на невољу

Живот у градићу Углич је малом Дмитрију и његовој мајци одговарао - дане су проводили у миру и хармонији, играјући се. Чак ни на дан смрти Дмитрија ништа није слутило на невољу. Мајка га је, вративши се из цркве, пустила напоље да се игра са другарима, док је сама обављала послове по кући. Одједном су се улицом проломили крици дадиље, људи почели избезумљено да трче, а селом проломио злослутни звук звона.

Око тела малог Дмитрија одједном се окупио велики број људи, од којих су неки викали да је дечак, који је лежао у локви крви, убијен. Наводно, фатални ударац задао је исти онај који их је и послао у Углич, Борис Годунов. Ова верзија је имала смисла: бољари би га, када би само мали Дмитриј пожелео да дође на трон, сигурно подржали. Али, имала је и своје недостатке, јер што би Борис превалио толики пут само да би царевића избо ножем наочиглед свих? Ваљда је било и других, мање упадљивих начина.

Случајни пролазник је открио мистериозно убиство царевића... или ипак није

Савремени историчари би се можда и "држали" ове верзије, да у историјским списима није пронађен опис догађаја који је забележио један од сведока. У њему је јасно описано да је у тренутку смрти царевића "нешто напало, оборило на земљу и јако дуго тресло, све док се он није убо на нож". Повезујући ове наводе са епилепсијом, од које је Дмитриј боловао од малена, један психијатар је успео да реконструише догађај.

И тако је званична верзија о смрти царевића "пала у воду", као и она друга, која је имала упориште у записима времешног очевица. Дмитрија није убио Борис Годунов (иако је можда то и желео у дубини своје душе), нити се он убо на нож у тренутку епилептичне епизоде и искрварио на смрт. У стварности, највероватније, његово срце само није издржало напад који се у том моменту догодио. На дан његовог страдања, 28. маја, руска православна црква обележава празник Светог благоверног царевића Дмитрија Угличског, а верници посећују храм који је изграђен на месту његовог страдања како би се поклонили моштима.