Магазин
Ко је била бака првог руског цара Ивана Грозног, српкиња Ана Јакшић
Иван Грозни се сматра једним од најконтроверзнијих, као и најупечатљивијих фигура руске историје. Са једне стране био је прогресиван владар, а са друге стране био је тиранин неуравнотежене нарави познат по импулсивним реакцијама. Његова баба Ана Глинска, девојачко Јакшић, је била српска и руска племкиња, родом из српске породице.
Руски цар Иван IV Васиљевич познатији као Иван Грозни, у историји је остао познат по значајним реформама које је спровео у Русији, али и по окрутности према феудалној аристократији. За време његове владавине Москва је постала државно и црквено средиште, успео је да реформише војску, а утицао је да се Русија отвори ка Европи. Због убиства сина добио је надимак Грозни.
У његовим библиографским подацима постоји једна занимљивост - његова баба, Ана Глинска је имала наше корене. Наиме, Ана (1473. - умрла после 1553) је била ћерка богатог српског војводе Стефана Јакшића и Милице. Била је супруга кнеза Василија Лавовича Глинског са којим је имала четворо деце. Њена ћерка, Јелена Глинска је била мајка цара Русије Ивана Грозног.
Живот српске племкиње у Рускији
Што се тиче Аниног живота у Москви, ту нема пуно података. После смрти њене ћерке Јелене, она је била најближи сродник Ивану Грозном који је тада имао осам година. Постоје мишљења да је Ана одгајила Ивана и његовог брата.
Након крунисања краљевства, Иван Грозни је њој и њеним синовима доделио огромну кнежевину.
Извори наводе да је била веома активна током обележавања Ивановог пунолетсва и венчања са Анастасијом Романовном (1547). Такође, неки извори говоре да је баба је била та која је упознала Анастасију и Ивана.
Сматра се да Ана није била пасивна фигура, већ је учествовала борбама против аристократије, издавајући наредбе за погубљења. Такође, цар јој је дозволио одмазду бивших противника, која је извршена "по наређењу кнеза Михаила Глинског и његове мајке Ане", а не самог цара.
Вештица и монахиња
Када је пожар уништио велики део Москве 1547. године, јавност је тражила да им се Ана преда и оптуживали су да је то она урадила. Звали су је вештицом, а кружиле су приче да је краљева баба исекла срца мртвих и ставила их у воду. Наводно се претворила у свраку и прскала крвљу град и тако изазвала пожар. Према другој легенди, Ана се једноставно возила улицама, прскајући "вештичију" течност:
"Зато смо изгорели", узвикнули су гневни мештани.
Поред Ане, за пожар су окривљени и њене присталице, а верује се да су црквени поглавари, посебно протојереј Фјодор Бармин, утицали на ширење гласина о враџбинама.
После извесног времена принцеза Ана се повукла у Тројице Сергијева лавра, где је положила постриг и замонашила се под именом Анисија. Умрла је у истом манастиру 1553. године.
Трагична судбина Анине ћерке и мајке Ивана Грозног
Њена ћерка, Јелена Глинска је друга супруга великог московског кнеза Василија III. Мајка цара Ивана Грозног била је регенткиња од 1533. до смрти 1538. Јелена Глинска је одрасла као црвенокоса лепотица и наводи се да је студирала језике, сликарство, уметност. Према хроникама, Василије је напустио своју прву жену и изабрао је Јелену због "због лепоте њеног лица и њене младости".
Родила је два сина - Ивана Васиљевича, будућег цара Русије и Јурија Васиљевича будућег кнеза Јурија од Углича. Умрла је у тридесетој години и сматра се да су јој аристократе подметнули отров за пацове.
