Тинејџери који поседују ову особину касније постају одлични родитељи

Адолесцентски период је изазован за све - и за тинејџере који покушавају родитељима да докажу да су довољно одрасли да доносе неке (за њих важне) одлуке, али и за њихове родитеље и чланове породице који никако не могу да се помире са чињеницом да њихова деца више нису тако мала и да треба да им дају више простора и слободе да се изразе.

У том турбулентном периоду тинејџери склапају многа чврста пријатељства. Нека од њих трају годинама, па чак и деценијама, а нека - тек толико да се из њих извуку важне лекције. Ипак, оно најважније јесте да управо та тинејџерска пријатељства формирају њихову личност и дефинишу то какви ће родитељи они бити када за то дође време.

Генерација Икс, миленијалци, генерација Зед - ко су какви родитељи

Како "тинејџ пријатељства" утичу на развој социјалних вештина

Пријатељства су важан сегмент живота, нарочито у периоду одрастања: она нам обезбеђују сигуран простор да искажемо све своје снове и стрепње, пружају подршку онда када нам је потребна, и гурају нас да истражујемо себе и свакога дана будемо бољи него јуче. Кроз ове односе се не стичу и развијају бројне социјалне вештине, али и формирају одређене црте личности, попут разумевања, стрпљења, толеранције и емпатије. И управо су те особине касније кључне за здраве и продуктивне односе са партнерима, колегама и другим јединкама друштва.

Која особина дефинише какав ће родитељ једног дана бити (ваш) тинејџер

Једна од ових особина личности, а конкретно - емпатија, која се формира и негује кроз тинејџерска пријатељства, касније игра посебно важну улогу у томе како ће се нека особа снаћи у улози родитеља, преноси портал Сајколоџи Тудеј. Научно истраживање које је спровела психолог Џесика Стерн показало је да постоји значајна корелација између емпатије и родитељства: они тинејџери код којих је она била веома развијена су у зрелијем добу били бољи родитељи, који су својој деци пружали већи ниво подршке и разумевања.