Свет

Сведочанство дипломате: Осмогодишњи украјински терор над цивилима не престаје

Олга Сухаревскаја тврди да злочини оружаних снага њене земље над проруским становништвом не престају од 2014. године
Сведочанство дипломате: Осмогодишњи украјински терор над цивилима не престаје© RT

Специјалној руској војној операцији у Украјини претходило је осмогодишње угњетавање становништва Донбаса,  игнорисање доказа о кијевским злочинима над цивилима од стране Запада, као и о коришћење забрањеног оружја.

Бивши украјински дипломата Олга Сухаревскаја за "РТ интернешенел" пише о многим страшним стварима које су се дешавале још 2014. године, али су и даље су актуелне пре свега на територијама народних република Доњецке и Луганске.

Већ у пролеће 2014. оружане снаге Украјине и неонацистички тзв. добровољачки батаљони почели су да нападају цивилно становништво Донбаса и уништавају инфраструктуру. У јавност су одмах доспели видео-снимци на којима војска пуца на ненаоружане становнике Донбаса у марту 2014, два месеца пре него што су Доњецка и Луганска Народна Република (ДНР и ЛНР) прогласиле независност.

У периоду април–мај 2014. све су масовнија убијања. На пример, у Маријупољу 9. маја 2014. и у центру Луганска 2. јуна 2014. централни тргови су решетани ракетном паљбом из авиона.

На мети – голоруки људи и стамбени комплекси

Бројност артиљеријских напада на градове и села иде у прилог томе да се ради о тактици, пише Сухаревскаја. Украјинске оружане снаге су 27. јула 2014. гранатирале Горловку, убивши 20 људи укључујући 10-месечну бебу и њену маму. У августу 1. батаљон 107. ракетне артиљеријске бригаде украјинске војске гађао је плажу у Зугресу касетном муницијом из вишецевног ракетног бацача.

Александар, родом из Мануилова у Доњецкој области, описао је како је у бомбардовању 15. јула 2014. места Снежное, где је живела породица његовог сина, уништен део стамбеног комплекса, а из рушевина је жив извучен само његов унук.

"Када смо стигли, видели смо да је део стамбеног блока у коме је био њихов стан потпуно уништен. Тог дана из рушевина је извађено између осам и 13 тела. Једини преживели је мој унук Богдан, рођен 2009. Моја снаја је умрла од задобијених повреда. Дечак се заглавио између две плоче и требало је више од три сата да га извуку. Задобио је тешке повреде", сведочио је Александар.

На мети је, дакле, била управо цивилна инфраструктура.

Током гранатирања Кировског округа, према извештају Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а (СММ) у Украјини, 4. фебруара 2015. погођена је болница – погинуло је шест особа, а 25 је повређено.

У извештају Високог комесаријата Уједињених нација за људска права (ОХЦХР) помиње се као ратни злочин који је починила Украјина – уништавање водовода који је допремао пијаћу воду из Северског Доњеца до Доњецка.

Украјинци нападају забрањеним оружјем

Власти ДНР-а тврдиле су да је украјинска војска у лето 2014. године више пута користила фосфорне бомбе против цивила. "Хјуман рајтс воч" потврдио је употребу запаљивог оружја у Украјини.

У узорцима тла које су очевици украјинског гранатирања у селу Семјоновка код Славјанска, у Доњецкој области, предали руским истражитељима пронађени су трагови сагоревања који потичу од запаљиве смесе Н17 коришћене у минама и авио-бомбама. Дотична смеса може да направи рупе у људском месу и готово је немогуће угасити је. Такво оружје је забрањено Међународном конвенцијом УН и Женевском конвенцијом.

ОЕБС је документовао и употребу касетних бомби.

Амерички новинар Патрик Ланкастер био је сведок напада касетним бомбама у области Херсон, "у коме су убијена три цивила".

"Нема сумње да је то био украјински напад. То је тактика коју сам видео последњих осам година у Донбасу и сада овде", рекао је Ланкастер.

Након што је почела руска специјална војна операција украјинска војска је извела касетни бомбашки напад на центар Доњецка и Макејевку, у којем је погинуло на десетине цивила. Циљане области нису имале војну инфраструктуру.

Уједињене нације констатовале су масовну употребу бруталног оружја. Заменик генералног секретара УН задужен за хуманитарна питања Мартин Грифитс рекао је у саопштењу да Уједињене нације покрећу истрагу о употреби касетне муниције у украјинским нападима на Доњецк и друге градове Донбаса.

Украјинска војска за убијање цивила користи и противпешадијске мине. Од јула 2022. године украјинске оружане снаге редовно су разбацивале противпешадијске нагазне мине "латица" по централним улицама Доњецка и Горловке. Измене и допуне Протокола 2 Женевске конвенције из 1996. увеле су бројна ограничења за употребу мина "латица".

Украјинска артиљерија је од почетка маја 2022. интензивирала нападе на цивилну инфраструктуру, школе, вртиће и стамбене четврти градова Донбаса користећи између осталог и оружје које им испоручује Запад.

Ко су жртве?

Има на хиљаде сличних примера, пише Олга Сухаревскаја. Упркос споразумима из Минска убиства цивила у зони сукоба нису престала ниједног дана.

У извештају Високог комесаријата Уједињених нација за људска права о стању истих у Украјини пише да је "од 14. априла 2014. до 31. јула 2021. ОХЦХР је забележио укупно 3.092 цивилне жртве. Процењује се да је број повређених цивила већи од 7.000".

У новембру 2020. године Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини објавила је да је број погинулих цивила на територији ДНР-а и ЛНР-а дуж линије сукоба био три пута већи у односу на украјинску страну.

На мети украјинске војске нашле су се и избеглице које су напуштале Херсон.

Мучења, зверства и концентрациони логори

Последњих месеци обелодањена су погубљења руских заробљеника од стране украјинске војске. Неонацисти су снимљени како пуцају руским заробљеницима у ноге, али и и док их масовно стрељају у Макејевки, Луганска област.

Чак ни УН нису могле да игноришу ове злочине. Матилда Богнер, шеф Посматрачке мисије УН за људска права у Украјини, рекла је у саопштењу: "Добили смо веродостојне информације о мучењу, злостављању и утамничавању ратних заробљеника који припадају руским оружаним снагама и повезаним оружаним групама а од стране украјинских оружаних снага."

Међутим, тортура, злостављање и незаконито затварање у тајним затворима не само бораца већ и цивила почело је још 2014. године.

Алексеј је заробљен 26. августа 2014. "Тукли су нас свим могућим предметима – дробили су нам прсте лопатом или маљем, колена чекићем или су нас шутирали. Ноћу су нас, само у вешу, везивали за ограду и поливали хладном водом, не дајући да се осушимо. Ујутро су наставили с батинањем. Увече су нас бацили у јаму."

Временом је растао број тајних притворских места. Најозлоглашенија била је "Библиотека", коју је организовао неонацистички батаљон Азов. Имао је огранке на маријупољском аеродрому, у седишту батаљона у градском округу на левој обали, у школи и у кући близу периферије града.

Бивши заточеник азоваца Павел Каракосов из Маријупоља рекао је: "Мучили су људе као што су то чинили Американци у затвору Гвантанамо – везали би их за даску лицем нагоре, стављали им комад тканине преко главе и поливали водом. Чини ти се као да се давиш. Имао сам мали мождани удар док су ме мучили. Користили су и методу 'маказе': ломили су нам прсте између две железничке шине. Или би забадали игле под нокте."

Кирил Филичкин био је један од првих притвореника у илегалном затвору на маријупољском аеродрому 7. маја 2014. Сведочио је да га је мучио Игор Мосијчук, посланик у украјинском парламенту.

Михаила Шубина, који је такође одведен у "Библиотеку", бацили су у јаму пуну лешева, док му је тортура струјним ударом најстрашније искуство које је доживео.

Такви затвори постоје свуда дуж линије сукоба, укључујући и Краматорск. Тамо је завршио Константин Афонченко а мучили су га будући украјински посланик Андреј Тетерук и украјински лекар Свеволод Стеблиук, који се "понашао као серијски убица из хорор филма".

Мисија УН за људска права идентификовала је 184 особе које су незаконито притворене у харковском објекту Службе безбедности Украјине (СБУ) у периоду 2014–2016. Амнести интернешенел је 2016. открио да су пронашли "незаконите притворске објекте у Маријупољу и другим местима, али главна је била зграда СБУ у Харкову, где су неки људи држани више од годину дана".

Људи као живи штит

Кијев је користио цивиле и као заштиту украјинских оружаних снага тако што је 2014. године стационирао војну опрему у стамбеним насељима. Пракса коришћења "људског штита" постала је свеприсутна ове године.

Трагична је била судбина цивилног становништва Маријупоља. "Они који су покушали да побегну су, у најбољем случају, заустављени и враћени. На излазу из града налазиле су се украјинске оружане снаге и контролни пунктови батаљона Азов", рекла је мештанка Вероника.

Ово је на састанку Савета безбедности УН потврдила и француска новинарка Ен-Лори Бонел. Показала је интервју с једним становником Маријупоља који је рекао да "не пуштају људе, туку их кундацима и терају их да остану у кући. Батаљон Азов зауставља сав пешачки и аутомобилски саобраћај".

Амнести интернешенел је 4. августа 2022. године оптужио украјинску војску да је стационирала своје трупе и артиљерију у близини болница, школа и стамбених зграда и тако их претворила у војне мете. Тиме су прекршили међународно хуманитарно право.

Сада пак траје "лов на вештице" у градовима и местима из којих се Русија повукла. Украјинска војска је 17. новембра 2022. погубила 39 становника Херсона, док су 74 особе одведене на непознате локације. На интернету је објављен снимак на коме војници украјинске 25. бригаде кажу да имају наређења својих команданата да стрељају све цивиле на територијама које је раније контролисала руска војска.

image