Улазе ли Европа и САД у трку субвенцијама?

Европски лидери спремају се да уђу у трансатлантски економски сукоб са досадашњим савезницима из Америке будући да је нови "климатски" закон Џозефа Бајдена посвећен јачању зелене технологије, предвидео давање субвенција домаћој индустрији, и тако у неравноправан положај довео конкуренте са Старог континента.

Акт познатији као Закон смањењу инфлације опредељује више од 360 милијарди долара за потрошњу која се односи на заштиту климе што подразумева и пореске олакшице за прављење и увођење инфраструктуре за производњу чисте енергије. Закон ће обезбедити субвенције и за произвођаче електричних возила, али без обзира на то што Европа негодује због "дискриминације" своје аутомобилске индустрије амерички председник тврди „никада није намеравао да искључи људе који су сарађивали са САД“.

Европа је тако на корак од упуштања у трансатланску трку субвенцијама, што би заправо заљуљало једно од основних начела на којима почива Унија, а то је принцип "лесе фер" односно неуплитања државе у функционисање тржишта.

Међутим, лидери ЕУ данас би у Бриселу требало да разговарају о наредним корацима, а "Блумберг" спекулише да би њихов одговор на Бајденов потез могло да буде баш увођење нових правила о државној помоћи већ у јануару.

"Пропис носи ризик да европске компаније буду дискриминисане", поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представљајући план у четири тачке о томе како се супротставити америчком закону.

Њиме би се, како преноси "Блумберг" државама чланицама дало више слободе да улажу у сопствене компаније и вероватно преусмерила средства ЕУ на фирме којима су потребна.

Француски министар финансија Бруно Ле Мер оптужио је недавно Вашингтон да води индустријску политику у "кинеском стилу" и дискриминише компаније које нису из САД, а ЕУ прети чак и да ће САД због тог закона одвести и пред Светску трговинску организацију.

Бајден је на све критике поручио да се "САД не извињавају" због закона, али је наговестио да има простора за његове измене које би "европским земљама олакшале" ситуацију.

Није међутим јасно како би закон могао да буде ревидиран, јер републиканци, који ће од следеће године преузети контролу пред Представничким домом, како "Блумберг" процењује, вероватно неће бити вољни да га измене.

До сада државе чланице ЕУ нису биле у стању да се усагласе око јединствене стратегије супротстављања америчком закону.

Фон дер Лајен је покренула Европски фонд за суверенитет како би помогла државама чланицама да приступе зеленој транзицији, а предложила је и да се преусмере приходи од система трговине емисијама (шема по којој је право на емитовање одређених загађујућих материја на одређеном простору ограничено, али је компанијама дозвољено да тим правима тргују).

Она је додала и да је "јасно да нема свака чланица фискални простор да да државну помоћ, па нам је потребно комплементарно европско финансирање".

Немачка се, међутим, залагала за рационализацију расподеле постојећих фондова ЕУ и повећање подстицаја на националном нивоу, одбијајући позиве земаља, укључујући Француску, за агресивнијим мерама широм блока.

Шефица ЕУ за конкуренцију Маргарет Вестагер недавано је новинарима рекла да би закон могао да наштети европским предузећима али и другим великим економијама, укључујући Јапан и Јужну Кореју.

Она је међутим рекла и да је избегавање трке субвенцијама апсолутни приоритет, као и да ЕУ конструктивно ради са САД да решење пронађу што је пре могуће.