Свет
ЕУ постигла договор о новим еколошким прописима: Пут до енергетског сиромаштва?
Повећање пореза на фосилна горива показало се као проблематична мера у многим европским државама, укључујући и Француску, где је тај предлог пре неколико година довео до масовних протеста "жутих прслука"
Преговарачи Европске уније постигли су данас политички договор о тржишту угљеника у европском блоку, бржем смањењу емисија гасова који загревају планету и наметању нових цена за горива која се користе у друмском саобраćају, а садрже угљен-диоксид од 2027. године.
Европска унија припрема велику промену своје еколошке политике, која укључује измену досадашњег тржишта емисијама угљен-диоксида, као и формирање новог фонда за помоћ људима погођеним повећаним ценама емисија тог гаса.
"Након 30 сати преговора, успели смо да се договоримо око новог система трговине емисијама (ЕТС), као и око формирања социјалног климатског фонда (СЦФ)", написала је на Твитеру европосланица и потпредседница Европске народне партије Естер де Ланг.
Европски ЕТС функционише по принципу 'ограничења и трговине'. Укупна количина гасова који стварају ефекат стаклене баште коју европска предузећа могу емитовати је ограничена, а висина ограничења временом се смањује, тако да укупне емисије падају.
У оквиру тих ограничења, предузећа могу да тргују дозволама за емисију гасова, у складу са својим потребама. Уколико неко предузеће прекорачи дозвољену количину емисија гасова, оно мора да плати високе пенале.
Реформисање ЕТС-а кључно је за смањивање емисија угљен-диоксида за 55 одсто до 2030, у односу на нивое из 1990. године, што је ЕУ завртала као свој климатски циљ.
"Управо смо постигли споразум о највећем климатском закону икада договореном у Европи", рекао је немачки европосланик Петер Лизе, који је учествовао у преговорима, преноси "Политико".
Као део компромиса, европски званичници договорили су се и да ће произвођачи електричне енергије и велики загађивачи морати да смање количину загађења које стварају за 62 одсто до краја деценије, што је за један одсто мање од првобитног предлога Европске комисије.
Договор такође предвиђа да ће сви приходи направљени на тржишту емисија угљен-диоксида бити уложени у пројекте за заштиту животне средине.
Бесплатне дозволе за емисију угљен-диоксида, које ЕУ додељује индустријским предузећима како би остала конкурента на глобалном тржишту, биће у потпуности укинуте до 2034. године, као део увођења планираног прекограничног пореза на емисију угљен диоксида, који би требало да ступи на снагу до 2026. године, преноси "Политико".
Прекогранични порез покриваће увоз цемента, алуминијума ,ђубрива, електричне енергије, водоника, гвожђа и челика.
Међутим, преговарачи су одустали од увођења попуста који би заштитили извоз, тврдећи да би они били некомпатибилним са правилима Светске трговинске организације (СТО). Уместо тога, 27 земаља ЕУ добиће право да заштите приходе како би подржали компаније које су у опасности да буду оштећене поступним укидањем бесплатних дозвола.
Најконтроверзнија мера на коју ове измене позивају несумњиво је увођење тржишта за емисије угљен-диоксида, које би покривало фосилна горива коришћена за грејање и погон аутомобила, до 2027. године. Ова мера би, уколико не буде добро осмишљена, могла да доведе до повећања енергетског сиромаштва, као и до широко распрострањеног незадовољства.
Повећање пореза на фосилна горива показало се као проблематична мера у многим европским државама, укључујући и Француску, где је тај предлог пре неколико година довео до масовних протеста "жутих прслука".
Како би спречили да нове климатске мере погоде најсиромашније слојеве становништва, европски званичници постигли су договор и о формирању социјалног климатског фонда, који би требало да располаже са 86,7 милијарди евра у периоду од 2026. до 2032. године.
