Блиски исток: Ослонац Русије у сукобу са Западом

Након почетка специјалне војне операције у Украјини, Запад је одлучио да Русију изолује увођењем рекордног броја санкција. Међутим, државе Блиског истока, и поред унутрашњих неслагања и антагонизама, не само да се нису придружиле санкцијама, већ су почеле активно да развијају односе са Москвом, пише руски лист "Взгљад".

Током претходне године, државе Блиског истока су неколико пута поновиле да неће подржати идеју изолације Русије, што је допринело интензивирању економских, али и политичких односа. Између осталог, то се односило и на гласање у Генералној скупштини Уједињених нација где су те државе гласале против увођења санкција Москви.

Контакти се продубљују и на највишем нивоу, па је тако руски председник Владимир Путин, поред низа састанака са регионалним лидерима на самиту Шангајске организације за сарадњу у Узбекистану, имао и озбиљне разговоре са председником Уједињених Арапских Емирата Мохамедом бин Зајед ал Нахјаном.

Као одговор на то, Сједињене Америчке Државе су запретиле арапским земљама, а чак је било и позива да се амерички системи противваздушне одбране повуку из УАЕ и Саудијске Арабије.

Међутим, Блиски исток нису само Арапи и најбогатије монархије Залива, подсећа руски лист и указује на све боље односе Русије са Ираном који су "стратешке природе", али и са Турском и Израелом.

"Битно је напоменути да је Москва својом спољном политиком успела да очува обострани интерес и висок ниво однос са државама овог региона", каже Кирил Семјенов са Руског савета за међународне односе.

ТУРСКА

У контексту специјалне операције, турски председник Реџеп Тајип Ердоган показује максималну флексибилност. Турска не уводи санкције, капитализујући то, а истовремено критикује Запад због покушаја да "кенселује" Русију. Са друге стране, Анкара испоручује оружје кијевским властима и не слаже се са аргументима Москве за покретање војне операције. 

У исто време, првих месеци сукоба, Истанбул је био могуће место мировних преговора представника Русије и Украјине, али због става Велике Британије и Сједињених Држава, Кијев је упропастио преговарачки процес. Турска је тако постала важно чвориште за извоз житарица и енергената из Русије.

"Турска је постала логистички хаб за заобилажење антируских санкција. Те промене посебно добијају на значају у контексту погоршања односа Русије и европских земаља. Истовремено, Ердоган максимализује сарадњу са Москвом како би му то помогло да поново победи на изборима. Пре свега, то се односи на попусте за гас, што ће помоћи обуздавање раста цена у земљи", наводи Семјенов.

"Што се тиче других питања која нису везана за Украјину или Запад, све се одвија у правом смеру, па тако Ердоган жели трилатерални састанак са Путином и сиријским председником Башаром ел Асадом баш у време избора. Ипак, тренутно постоји начелна жеља Анкаре, док из Дамаска није стигао одговор. Међутим, последње недеље 2022. године, у Москви је одржан састанак министара одбране и шефова обавештајних служби Сирије и Турске. Дакле, преговори на највишем нивоу зависиће од Сирије", додаје Семјенов.

Он истиче да чак не постоји размимоилажење ни око Нагорно-Карабаха, те да се решавање конфликта свело на троугао Москва-Јереван-Баку. "Турски угао ту није видљив", наводи он и додаје да се Турска неће мешати у сукоб око Лачинског коридора, пошто је Баку способан да ту одигра самостално.

"Међутим, постоје изгледи за нову турску војну операцију у северној Сирији, али мало је вероватно да ће то утицати на динамику руско-турских односа. Уз то, Анкара ће се свакако консултовати са Москвом ако предузме такав корак. Зато ћемо 2023. године видети наставак истих трендова који су 2022. поставили лидери Русије и Турске", сматра Семјенов.

ИЗРАЕЛ

И поред притиска Вашингтона, Израел није заузео конкретан став о специјалној војној операцији, а поред тога, прича о снабдевању украјинске војске израелским оружјем - није добила свој наставак, пише "Взгљад".

Односи Москве са владом Јаира Лапида остали су тешки и могли би да се погоршају, али наглашено антиизраелски став Украјине по палестинском питању није дозволио Тел Авиву да сарађује са Кијевом.

Сада се на власт у вратио Бенјамин Нетанијаху који је у добрим односима са Владимиром Путином који му је честитао одмах по формирању нове владе. Током разговора двојице лидера, израелски премијер је изразио наду да ће се ускоро "наћи начин да се оконча сукоб у Украјини". Он је, такође, потврдио спремност да у будућности ради на развијању руско-израелских односа.

"Однос Израела према Украјини могао би још више да се охлади јер је за нашу земљу драгоцено да одржава добре односе са Русијом, чак и науштрб сарадње са Сједињеним Државама. У случају сукоба Израела и других држава у региону, Американци тешко да ће нам озбиљно помоћи. Тамо, зачудо, постоји озбиљан антиизраелски лоби", каже Симон Ципис са Института за студије националне безбедности Универзитета у Тел Авиву.

У исто време, додаје Ципис, Нетанијаху је у стању да додатно "охлади жар" оних који подржавају слање оружја Украјини, јер између њега и украјинског председника Владимира Зеленског постоје многе несугласице. 

"Али ако Русија прошири сарадњу у области наоружања са Ираном, то ће Израел довести у искушење да промени позицију због његове жеље да победи иранску технологију на бојном пољу. Надам се да то тога ипак неће доћи 2023. године", истиче он.

ИРАН

Развој руско-иранских односа је 2022. године постала "мејнстрим" тема у западној штампи, а последњих месеци оптужбе на рачун Русије да користи иранско оружје постале су све чешће. Са друге стране, Техеран увози технологију из Москве, а сарадња се развија и у цивилном сектору.

"Русија и Иран се налазе на истом броду западних санкција. Ако су раније политички односи двеју држава били бољи од економских, сада су ови други постали упоредиви са првим. Ипак, у Москви је одувек било политичара који су се залагали за смањење сарадње са Техераном у замену за дијалог са Западом и даљи развој односа са Израелом. И поред тога, Русија успева да задржи равнотежу у односима са Иранцима, Израелцима и Арапима", истиче оријенталиста Саид Гафуров.

Он сматра да је кључни моменат руско-иранских односа у последњих годину дана био развој транспортног коридора "Север-Југ".

"Технички, има још много тога да се уради, али најважније је да су донете политичке одлуке. Коридор ће постати најкраћи пут од Европе до Индије, што ће утицати на Азербејџан и Јерменију", додаје Гафуров и наводи да Иран има дуго искуство живота под санкцијама.

"Москва је била спремна на покушај Запада да изврши економски и технолошки притисак. У могућности смо да сами произведемо много тога, али неке ствари купујемо од Ирана, укључујући производе хемијске индустрије", напомиње он.

Гафуров истиче да су Иранци свесни својих предности и да је због тога тешко да Русија и Иран испреговарају споразуме на обострану корист, укључујући и оне који се тичу монетарне политике.

"То је најтеже питање у 2023. години", напомње он.

МОНАРХИЈЕ ПЕРСИЈСКОГ ЗАЛИВА

Земље арапског света све више се опредељују за стабилне и поуздане партнере, а то су они који неће приступати решавању проблема са позиције колонијалисте. Поред тога, Русија је у том делу света цењена и због чињенице да се не меша у унутрашње ствари тих држава, пише руски лист.

У години за нама, односи Москве и монархија Персијског залива значајно су се поправили. Договор Русије и ОПЕК+ заслужује посебну пажњу услед неуспешне турнеје председника САД Џозефа Бајдена по Блиском истоку. Он је покушао да убеди локалне извознике нафте да повећају производњу и уведу ембарго на руске ресурсе, али земље чланице ОПЕК+, а посебно УАЕ и Саудијска Арабија, одбиле су Бајденов план.

"То је постало могуће због изградње односа са Саудијском Арабијом и земљама Блиског истока у целини", наводи Геворг Мирзајан са Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације.

"Штавише, саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман поласкан је тиме што Владимир Путин посебно препознаје његов допринос међународним односима, попут одавања признања за посредничку улогу у украјинском сукобу. Принц је сада суочен са задатком да ојача свој утицај у свету, укључујући нивелисање ефекта случаја Џамала Кашогија, тако да изузетно цени помоћ Русије", уверен је Мирзајан.

Истовремено, додаје он, Саудијцима је јасно да ембарго на руску нафту који су САД тражиле - није у њиховом интересу. 

"Данас, Вашингтон такав механизам користи против Москве, а сутра ће тако нешто пожелети да уради и Ријаду. Због тога су Саудијски пркосно стали уз Русију", наводи Мирзајан и истиче да је то резултат дугогодишњег војног и политичког улагања на Блиском истоку.

За разлику од САД, Русија је увек инсистирала на компромисним решењима и дијалогу међу земљама, а таква позиција Москве анулирала је приче западних лидера о савезу Русије са Ираном у борби против сунитских монархија, додаје он.

"Сједињене Државе су направиле велику грешку одбијањем да диверзификују своје односе са земљама Блиског истока. Уместо да Ријаду допусте да има своје партнере, САД су се, не схватајући да би уз прави приступ остале главни партнер, на сваки начин томе супростављале. Тако су отворили простор онима који желе да развијају односе са Саудиском Арабијом - Русији и Кини", тврди Мирзајан.

Он напомиње да Русија има блиске односе са Катаром и УАЕ, али да је реч о "дериватима" односа са Ријадом.

"За њих, Саудијска Арабија је велики брат у региону, и поред конфликата који постоје између њих, тако да Москва мора да развија односе, пре свега тако што ће подржавати већ успостављена партнерства са Ријадом. У исто време, равнотежа у односима са другим играчима постаће поуздан ослонац Русији у сукобу са Западом", закључује Мирзајан.