"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гост Алекса Ђилас

У деветој епизоди емисије "Релативизација", Љиљана Смајловић је са Алексом Ђиласом разговарала о логици империјалног размишљања западних интелектуалаца, ко је писао да Милош Обилић није Србин, шта би данас саветовао младобосанце, зашто су му се "згадили" пријеми у западним амбасадама и због чега мисли да амерички империјализам неће победити. 

Иако је живео и школовао се на Западу, па и предавао на њиховим најзначајнијим универзитетима попут Харварда, Алекса Ђилас је критичан према интелектуалцима на западним универзитетима, пре свега америчким и британским. 

"Они често буду део естаблишмента, нису критички интелектуалци већ део неоимперијалистичке спољне политике Запада, а такви су супротни ономе што је традиционални ангажман интелектуалца."

Империјалистичка политизација западних универзитета је велики проблем. Реч је о људима који долазе из новинарства и публицистике, али су политички ангажовани, добијају велике плате и постају професори, иако нису научни радници, и то им постаје одскочна даска за политичку каријеру.

"Тиме се политизира сам универзитет, обарају се академски стандарди, а политика добија благослов интелектуалне елите да буде још бескрупулознија и ратоборнија", објашњава Алекса Ђилас. 

За многе западне интелектуалце које је он угостио у свом дому, југословенска криза била je важна степеница у каријерама, сматра ауторка емисије, иако се испоставило да они о тој теми не знају довољно. 

Логика империјалног размишљања

О развојном путу еминентних западних интелектуалаца говори на примеру Тимотија Гартона Еша, који је од квалитетног идеалисте постао заговорник војних интервенција.

"Рекао бих за себе да сам доследнији и принципијелнији либерални интернационалиста него нпр. Тимоти Гартон Еш који се тако декларише, који је написао много више од мене."

Еш је сад на Оксфорду, који би требало да буде модел квалитетног и озбиљног универзитета, а титула му је професор Европских студија.

"Шта то значи? Значи све, па самим тим не значи ништа… али 'специјализује се за Централну и Источну Европу'. То би значило од Балтика до Црне Горе, и од Бугарске до Немачке. А истовремено пише о Блиском истоку, критикује Кину итд. У реду је рећи да је он даровит новинар, али он има статус професора, дакле научног радника, што би требало да има тежину коју у стварности нема."

Иако има статус једног од водећих европских интелектуалаца, има логику империјалног размишљања, објашњава гост емисије. 

"Енглеска је пример такве логике, која се у последње време обновила, а то је уверење острва које се бави само собом, мало зна о свету, али има право да доноси одлуке и пресуде о томе шта други треба да раде и како треба да живе", истиче Алекса Ђилас, додајући да је Британија ипак урадила понешто добро за неке земље којима је владала, слично као и Аустроугарска. 

"Британци нису одустали од дељења лекција из 'доброг европејства', они мисле да имају право да тумаче европске вредности и да критикују друге, који их наводно не прихватају."

Наши пријатељи су постали наши непријатељи

Љиљана Смајловић га подсећа како јој је рекао "сви ваши левичарски пријатељи су постали наши непријатељи". Али то су постали и ови други, интервенционисти, закључује ауторка.

Иако је Алекса Ђилас говорио њиховим језиком "људских права и либералних вредности", они су се осетили изневерени јер он није подржавао бомбардовање Југославије или независност Косова.

"Дао бих себи комплимент да сам сачувао независност коју они нису, иако су они интелектуално талентованији", каже он. 

Један од њих је Мајкл Игњатијев који је истовремено заступао и либералне вредности и тортуру као легитимну методу испитивања.

"Мој отац Милован Ђилас му је у једном разговору рекао 'престаните да демонизујете Србе'", присећа се саговорник Љиљане Смајловић.

Он помиње и Ноела Малколма који је написао историју Косова у којој Милош Обилић није Србин, а добио је одликовање од Хашима Тачија. Кристофер Кларк је поредио Младу Босну са Ал Каидом, Маргарет Мeкмилан је мислила да би Гаврило Принцип могао да буде претеча фашиста ("можда комуниста", одговорио јој је Алекса Ђилас).

"Да имам времеплов рекао бих младобосанцима 'дигните руку од атентата', али мора им се признати идеализам и спремност на жртве", каже гост емисије. 

Мислио сам да смо на истој страни са Западом

Почетком деведесетих је мислио да смо на истој страни са западним земљама, да се и они залажу за мирно решење, али је бомбардовање и протеривање Срба било екстремно. 

"Згадили су ми се пријеми у западним амбасадама када сам схватио да својим присуством тамо дајем легитимитет тим скуповима", каже Алекса Ђилас. 

И у западним земљама се дешавају велики политички и културни преокрети, па се тако идеализује нпр. Черчил, што раније није био случај. 

"Признавала му се чврстина у рату, али је био проблематична, негативна личност, арогантни аристократа, без разумевања за социјалне проблеме, чак са неким расистичким примесама."

Превирања на глобалном нивоу Запад решава груписањем, уместо већим коришћењем "меке моћи":

"Мислим да амерички империјализам не побеђује. С друге стране, иако на Западу има проблема, ја не мислим да он пропада. Остатак света напредује и постаје све јачи, па се Запад групише око Америке јер се осећа угрожен, што мислим да је грешка", сматра Алекса Ђилас.