Свет

Сатерани у ћошак: Немачка условила слање тенкова, САД траже начин да се извуку

Захтев Немачке да Американци прво пошаљу своје тенкове па тек онда Берлин своје, ставио је НАТО савезнике у незгодну ситуацију
Сатерани у ћошак: Немачка условила слање тенкова, САД траже начин да се извукуwww.globallookpress.com © Philipp Schulze/dpa

Америчка администрација заглавила се у сукобу са Берлином око слања тенкова у Украјину, уочи данашњег кључног састанка западних одбрамбених лидера у немачкој бази "Рамштајн".

Протеклих дана, немачки званичници су наговестили да неће слати своје тенкове "леопард" у Украјину, нити ће дозволити било којој другој земљи која има тенкове немачке производње у свом инвентару да их пошање, осим ако се САД такође не сложе да пошаљу своје тенкове "М1 Абрамс" у Кијев. Пентагон је месецима говорио да нема намеру да пошаље своје тенкове с обзиром на логистичке трошкове њиховог одржавања.

"Сатерали су нас у ћошак", рекао је високи званичник Бајденове администрације за Си-Ен-Ен и додао да Немци траже тенкове за тенкове и нису заинтересовани за друге понуде из Вашингтона, које би их подстакле да пошаљу "леопарде".

"Тенковске тензије" нашле су се усред много веће дебате између САД и њихових европских савезника око тога да ли да у Украјину шаљу све софистицираније оружје, укључујући ракете већег домета које би Украјини омогућиле да погоди циљеве удаљене чак 200 километара, другим речима Русију, и тако погоршају сукоб.

Велика Британија, Пољска, Финска и балтичке државе се залажу да чланице НАТО-а обезбеде Кијеву софистициранију опрему јер верују да је ситуација у Украјини у преломном тренутку.

Лондон је прошле седмице најавио да ће послати 14 својих тенкова "чаленџер" у Украјину. Берлин и Вашингтон до среде нису пристајали да пошаљу тенкове, да би Берлин затим увукао Бајденову администрацију дубље у застој, сугеришући да њихова испорука тенкова зависи од америчке.

"Ако Америка одлучи да доведе борбене тенкове у Украјину, то ће олакшати Немачкој", рекао је немачки вицеканцелар Роберт Хабек за "Блумберг". Сличну изјаву имао је и канцелар Олаф Шолц који је рекао да је Немачка "стратешки повезана са пријатељима и партнерима" и додао: "Никада не радимо нешто сами, већ заједно са другима, посебно Сједињеним Државама".

Уочи састанка министара одбране, питање слања тенкова и даље је отворено и неизвесно. Известан број високих званичника америчке администрације фрустриран је немачким "танте за кукурику" приступом овом питању и сматрају да се не могу повући паралеле између тенкова немачке и америчке производње.

"То је глупо", рекао је високи званичник администрације о немачком захтеву и додао: "Као да мисле да су исти, а нису. Чини се да не разумеју разлику."

Постоје и они који сматрају да би Кијеву требало послати неколико "Абрамса" како би се Немци укључили. "Мислим да би САД требало да пошаљу неколико тенкова, ако је то оно што је потребно Немачкој. То се зове вођство", рекао је конгресмен Сет Мултон Си-Ен-Ену.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки је средином седмице наговестио да би Варшава могла једноставно да игнорише било каква ограничења која Немачка жели да наметне. "Сагласност је секундарно питање. Или ћемо добити ову сагласност или ћемо сами урадити оно што мора да се уради", рекао је Моравјецки. "Немачка је, најблаже речено, најмање проактивна земља из групе. Наставићемо да вршимо притисак на канцелара."

У међувремену, САД су најавиле нови пакет безбедносне помоћи Украјини вредан 2,5 милијарди долара, укључујући, први пут, борбена возила "страјкер" и више оклопних борбених возила "бредли".

Али пакет не укључује тенкове "Абрамс" и мало је вероватно да ће их САД обезбедити у скорије време, јер их је тешко и скупо снабдевати и одржавати, рекли су амерички званичници.

Заменица секретара за штампу Пентагона Сабрина Синг рекла је уочи састанка двојице министара да слање америчких тенкова "нема смисла" и да су немачки боља опција за Украјину.

"Лакше их је одржавати, могу да прелазе велике делове територије пре него што остану без горива. Високи трошкови за одржавање 'Абрамса' једноставно немају смисла у овом тренутку", рекла је Синг.

Дебата међу савезницима о томе колико далеко треба ићи у наоружавању Украјине, посебно када су у питању ракете дугог домета, одражава шире неслагање око ризика од ескалације између НАТО-а и Русије.

До сада су САД одбијале да пошаљу ракете дугог домета познате као АТАЦМС у Украјину из страха да би их Кијев искористио да гађа циљеве унутар Русије. За разлику од Вашингтона, Лондон је отворен за слање система дужег домета.

Украјински званичници су искористили агресивнији став Британаца и затражили већу улогу Лондона на данашњем састанку министара, односно да агресивније притискају савезнике. Лондон је до скора опрезно изражавао подршку Кијеву како би, барем у јавности, НАТО савезници деловали као јединствен фронт. Сада су променили став, оцењујући да је "време да се подршка Украјини убрза и унапреди", како је рекао британски министар спољних послова Џејмс Клеверли.

"Овај рат већ дуго траје. И сада је време да се то доведе до краја", додао је Клеверли у разговору за Си-Ен-Ен.

Сличан позив упутио је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг који је позвао савезнике да испоруче "теже" и модерније наоружање Кијеву.

"Главна порука у Рамштајну биће већа и напреднија подршка, теже и модерније наоружање", рекао је Столтенберг о састанку Контакт групе лидера одбране НАТО-а у ваздухопловној бази "Рамштајн" у петак и додао: "Зато што је ово борба за наше вредности, борба за демократију морамо да докажемо да демократија побеђује тиранију и угњетавање."

image