Економија

"Блумберг": Руска нафта преко Шпаније стиже у Кину

Москва овим не крши међународно право јер танкери углавном остају укотвљени 12 наутичких миља од обале градића Сеута, што је граница територијалних вода
"Блумберг": Руска нафта преко Шпаније стиже у КинуGetty © Pablo Blazquez Dominguez / Stringer

Шпански град Сеута, који се помаља из Марока на обали Средоземног мора, постао је ново чвориште за трговину нафтом. Тамо Русија мења нафтне танкере, што јој омогућава да смањи трошкове транспорта, али и заобиђе ограничења наметнута санкцијама САД и Европске уније за трговину њеним енергентима.

Дакле, захваљујући овом чворишту руска нафта и даље стиже на светско тржиште у великим количинама, испоруке су тек за нијансу мање у односу на период пре почетка рата у Украјини, тврди колумниста "Блумберга".

Пре почетка сукоба Русија је ретко користила воде у близини Сеута будући да је нафту испоручивала директно у европске рафинерије уз помоћ малих танкера. Али сада Кремљ користи море у близини шпанске енклаве као базу за трансфере с брода на брод.

Русија утоварује нафту у мале танкере зване "афрамакс" на својим извозним терминалима у Балтичком мору, као што су Приморск и Уст Луга. Потом та пловила, иначе оспособљена да пробију арктички лед током зиме, превозе нафту према Сеути. У близини града "афрамакси", који појединачно превозе око 700.000 барела течног злата, чекају док не стигне тзв. веома велики брод за превоз сирове нафте – ВЛЦЦ. "Афрамакси" затим прилазе ВЛЦЦ-у и преносе терет с брода на брод.

Да би се утоварио један ВЛЦЦ, потребно је око три преноса терета будући да може да превезе најмање два милиона барела. ВЛЦЦ онда креће пут Азији, обилазећи Африку.

Од децембра, пише "Блумберг", шест ВЛЦЦ-а је преузело сирову нафту из више од 15 "афрамакса". А по подацима консултантске куће "Вортекса", нека од ових огромних пловила су у прошлости испоручивала иранску и венецуеланску нафту.

Такође, ситуација на терену указује на то да Русија и Кина спремају још више "замена" у Сеути, док тренутно два ВЛЦЦ-а чекају "афрамаксе".

"Блумбергов" колумниста износи и податак да Москва овим не крши међународно право јер танкери углавном остају укотвљени 12 наутичких миља од обале, што је граница територијалних вода, иако се понекад чини да су се приближили Сеути, тј. ушли на шпанску територију. Руси се такође придржавају међународних норми тако што држе укључене бродске фарове.

Поред тога што Русија на овај начин смањује одсутност "афрамакаса" на дуже периоде (до Сеуте им треба само 10 дана, а да иду скроз до Кине требало би им још више од месец), будући да нема много пловила опремљених за разбијање леда, ова врста транспорта је и јефтинија. Унајмљивање ВЛЦЦ-а кошта мање од 20.000 долара дневно, док за изнајмљивање "афрамакса" треба издвојити 55.000 долара дневно. 

Уз то, Сеута има веома повољан положај. Налази се у Средоземном мору, а заштићена је од олујних ветрова и зимских таласа северног Атлантика. Близу је Гибралтара, па ВЛЦЦ-ови који преузимају терет могу брзо да се врате у отворене воде и наставе пловидбу око Африке и ка Азији.

Русија у ову сврху користи и воде код грчког града Каламата. Међутим, нису ни приближно повољне као у случају Сеуте – танкери морају да залазе дубље у Средоземно море, а ВЛЦЦ може бити натоварен само допола како би могао да прође кроз Суецки канал.

"Блумберг" закључује да Европа треба да обрати пажњу на оно што се дешава на њеним улазним вратима. Санкције нису баш делотворне.

image