"Рајнметал" - Фабрика која је остваривала Хитлерове снове. А онда су прсте умешали и Британци

Очи Берлина поново су ових дана упрте у "Рајнметал", немачког произвођача наоружања чији челници обећавају у медијима да ће повећати производњу артиљеријске муниције како би њоме опскрбили украјинску војску, али и западноевропске земље чија су складишта утањила после донација у оружју Украјини.

Компанија, чији је сувласник британски концерн БАЕ, производи и топ од 120 милиметара за тенк "леопард 2", чију је испоруку Кијеву Берлин најавио крајем јануара. А има нешто тенкова и на залихама.

"Рајнметал" опет има тражену робу. Као и у Првом светском рату или у Другом светском рату, када је ова компанија израсла у једног од највећих немачких индустријских гиганата и другог највећег снабдевача оружјем Хитлерове војске.

Немачки произвођач оружја био је на коленима након завршетка Првог светског рата, будући да је Версајским споразумом из 1919. Берлину забрањено да производи наоружање великог калибра, што је "Рајнметалу" значајно смањило приходе до те мере да су у наредним годинама морали да обуставе производњу у појединим фабрикама.

Већ две године касније, савезници су одобрили "Рајнметалу" да обнови производњу наоружања средњег калибра у мањим количинама. Фабрика почиње да расте, прелази у руке државе, повећава производњу. Нови рат био је на помолу.

У тексту на порталу "Глобал секјурити", који се бави овим делом историје "Рајнметала", подсећа се да су нацисти 1936. започели амбициозни четворогодишњи план који би их учинио независним и самоодрживим када је у питању производња стратешких материјала за војну индустрију попут гуме, бензина и челика. Извршење програма поверено је канцеларији Четворогодишњег плана коју је водио Херман Геринг.

Од неколико фабрика које су биле дозвољене Версајским споразумом, израсла је највећа индустрија наоружања на свету.

Њени производни капацитети некада су и надмашивали потребе немачке војске, а земља коју су водили нацисти 1939. постала је највећи произвођач сировог челика на свету после Америке, док је производња алуминијума надмашила и америчке капацитете и оставила далеко иза себе и оне у другим државама. "Рајнметал" био је део ове машинерије.

Немачки Рајх је 1925. преузео контролни пакет акција у "Рајнметалу", компанија преузима 1933. произвођача локомотива "Августа Борсига" и наставља да се шири 1936. када је обављено спајање две компаније у "Рајнметал Борсинг". Са седиштем у Берлину, компанија је тада готово дуплирала број запослених, да би до 1938. имала 45.438 радника, према подацима из њиховог годишњег извештаја које цитира портал.

Од средине 1930-тих "Рајнметал" развија и производи наоружање за Министарство рата, као и многа друга индустријска предузећа у то време.  

Припадност компаније Геринговом плану још више је ојачано у јуну 1938. године када је Херман Геринг купио већински удео у "Рајнметал Борсингу".  Сада већ у реду индустријских гиганата нацистичке Немачке, поседују фабрике у Берлину, Диселдорфу, Земерди, као и велике подружнице у Швајцарској и Холандији.

Како се наводи, компанија је од 1936. године имала шест подружница у којима се производило оружје и муниција, а до прве године Другог светског рата све помоћне фабрике биле су под контролом немачких оружаних снага.   

Постали су други највећи снабдевач оружјем Хитлерове војске, а у његовим фабрикама раштрканим широм немачког Рајха производио се готово сваки важан комад наоружања за нацистичку војску. Према подацима са званичног сајта "Рајнметала", компанија је до јула 1944. године развила око двадесет оружаних система на захтев Вермахта.

"Рајнметал" је спроводио у стварност Хитлерове мегаломанске идеје, како су назване на сајту саме компаније.

Када је фирер пожелео да направи највећи оружани систем на свету, они су били ти који су направили самоходни минобацач "Карл" који је, како се наводи на сајту, "гранатирао тврђаву у Севастопољу на Криму".

Још један велики пројекат компаније био је супер-тенк "маус", који је требало да буде најтеже затворено оклопно возило које је непријатељ (Рус?) икада видео.

Дугачак више од десет метара, висок скоро четири метра и тежак невероватних 188 тона ("леопард" има 62 тоне, на пример), Хитлеров супер-тенк трошио је 3.800 литара дизела на 100 километара. На страну колико би дизела усисао у себе за кретање по фронту, "маус" до тамо није могао ни да стигне: био је претежак да се транспортује возом преко мостова и превелик да би могао да прође кроз већину тунела на прузи.

Занимљиво је да је непријатељ ипак видео "мауса". Немачка војска наручила је 150 ових тенкова од "Рајнметала", направљена су два прототипа, а ваљда када су видели уживо оно што је било јасно и по нацртима, нацисти су отказали поруџбину осталих.

Један од два прототипа нацистичког супер-тенка, који није успео ни да изађе из радионице, заробили су Совјети и то је једини данас сачувани нацистички "маус", који се чува у музеју тенкова у Кубинки близу Москве.

Током Другог светског рата, немачки произвођач у својим фабрикама муниције користио је хиљаде логораша из нацистичких концентрационих логора.

Група преживелих Јевреја тужила је "Рајнметал" 1957. године, али су оптужбе одбачене.

Компанија ни данас не скрива очигледан податак да је током Другог светског рата користила принудну радну снагу из логора, а портал "Глобал секјурити" подсећа да је произвођач оружја 1966. оформио фонд за исплату одштете Јеврејима довођеним из логора на рад у њиховим фабрикама. Фонд је био тежак два и по милиона тадашњих немачких марака (око 625.000 долара), што се оцењивало као врло неодговарајући буџет имајући у виду број логораша који су довођени на рад у фабрике "Рајнметала".

У просеку је сваки оштећени од компаније добио 1.700 немачких марака, односно око 425 америчких долара.