Нови председник САНУ: Академија не треба да се бави дневном политиком; КиМ је дневна политика?

Скупштина Српске академије наука и уметности изабрала је данас астронома и досадашњег генералног секретара Зорана Кнежевића за новог председника Академије.

Кнежевић је добио 75 гласова, док је за његовог противкандидата, композитора Светислава Божића гласало 33 академика.

За потпредседнике су изабрани Зоран Поповић (71 глас) и Миодраг Марковић (71 глас).

Генерални секретар је Небојша Лалић, који је добио 62 гласа.

По избору, Кнежевић је изјавио да је то што је изабран за првог човека САНУ за њега посебно емотиван тренутак и захвалио академицима који су му указали поверење, као и онима који су гласали другачије. Такође, захвалио је и колегама, с којима ће у наредне четири године водити САНУ, додајући да ће сарађивати у духу поверења и уважавања.

"Хвала на томе што сте изразили подршку оном програму који сам изнео. Обавезама које ме чекају прилазим са дужним поштовањем и великом одговорношћу, с надом да ћу се уз вашу помоћ успешно носити са свим изазовима. Свестан сам да то неће бити лако и једноставно", рекао је нови председник САНУ у првом обраћању.

Додао је да су времена увек тешка и сложена, "па ваља имати и стрпљења и мудрости" да им се прилагоде и да воде САНУ ка "мирним водама, до сигурних лука".

Дневна политика није простор деловања Академије

Кнежевић је рекао и да ће бити спреман да подржи све конструктивне сугестије и учиниће све што је у његовој моћи да испуни обећања и да академији обезбеди континуитет с традицијом коју баштини.

Одговарајући потом на новинарска питања, Кнежевић је изјавио да у српском друштву постоји увек низ друштвених и политичких проблема, као и да "академија није политичка партија да се њима бави на дневном нивоу, али има своју реч". Према његовим речима, САНУ може дати одређене савете и мишљења и на тај начин помоћи да се нађу решења.

Истакао је и да би им "било драго да суд академије има мало већи одјек у јавности", односно да "оно што академија говори треба саслушати".

Говорећи о бремену које је преузео ступивши на чело САНУ, Кнежевић је рекао да не зна како човек може да се спреми за ту дужност.

"Надам се да ћемо у будућем периоду имати нешто више разумевања јавности и да ће оно што говоримо бити пажљивије саслушано. У том случају имаћемо мање неспоразума и проблема", навео је Кнежевић.

Упитан о улози САНУ око питања Косова, Кнежевић је упозорио да дневна политика није простор деловања академије, која је учинила "важне, велике напоре да на нека питања одговори".

Кнежевић је подсетио да је САНУ одржала важан међународни скуп о правном аспекту сецесије и да воде рачуна о културном наслеђу.

"Што се тиче дневне политике – постала је сувише озбиљан посао да би се њоме бавили људи који нису политичари, као ми у Академији. Политика политичарима. Ми ћемо помоћи колико треба и колико нас позову", навео је Кнежевић.

Према његовим речима, САНУ не бежи од било ког ангажмана.

Академија наставља "копчу с претходним периодом"

Раније, на представљању кандидата за руководство САНУ, досадашњи генерални секретар Академије рекао је да је важно да та институција "настави копчу с претходним периодом", што је нагласио и у данашњем обраћању, као и сарадњу с Владом Србије, "али с примесом политичке уздржаности Академије".

Противкандидат Светислав Божић је истом приликом истакао да ова институција "није владина организација, нити би смела да буде дестинација кроз коју ће деловати невладине организације".

Уочи избора редитељ Емир Кустурица довео је САНУ у везу управо с невладиним организацијама. Рекао је да не очекује спектакуларне обрте по избору новог руководства јер "по свему судећи све се ради како би једна славна институција била претворена у још једну невладину организацију".

На славну историју САНУ указао је председник Србије Александар Вучић када је честитао избор за првог човека САНУ др Зорану Кнежевићу, изразивши жељу да "ову изузетну, тешку и одговорну дужност" обавља на трагу добре традиције коју су славом овенчали великани попут Панчића и Цвијића, Новаковића и Медаковића.

"Ову дужност преузимате у временима када су нашој Србији више него икада потребни мудрост, јединство и допринос сваког појединца једном циљу: да изађемо као победници у борби за развијену, мирну, стабилну, јаку и успешну државу", истакао је Вучић и додао да су искуство и углед др Кнежевића неопходни чинилац напретка на путу препорода Србије, економског, образовног, духовног и културног.

Још један председник "природњак"

Избором Кнежевића наставља се традиција неравномерне заступљености чланова и кандидата друштвених и хуманистичких наука с једне стране, а с друге оних природних и техничких.

Иако је у статуту САНУ наглашено да ће се приликом предлагања и избора нових чланова водити рачуна о равнотежи између појединих области, "друштвењаци" губе ову битку од 1971, односно од избора физичара и хемичара Павла Савића на чело највише научне и уметничке установе у Републици Србији.

Др Зоран Кнежевић је дипломирао астрономију на Природно-математичком факултету у Београду 1972, магистрирао 1976. и докторирао 1989. године.

У свету га сматрају за једног од најбољих познавалаца малих тела у свемиру, а на предлог италијанских астронома астероид 3900 Кнежевић је назван по њему.

Његов рад је везан за Астрономску опсерваторију у Београду у којој је током низа година вршио низ различитих истакнутих функција, а од 2002. до 2014. био је њен директор.

За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године.