Од њих нема скровишта: Како Су-24М са "једрећим" бомбама уништава укопане Бандеровце

У последње време, приметно je повећање обима и интензитета употребе ваздухопловних бомби у нападима руског ратног ваздухопловства на копнене циљеве украјинске војске заштићене савременим средствима ПВО.

У првој години Специјалне војне операције, руско ратно ваздухопловство се ограничило на операције блиске ваздушне подршке трупама на земљи махом употребом обичних гравитацоних бомби и невођених ракетних зрна са дискутабилним параметрима прецизности.

Ове ризичне акције су углавном изводили оклопљени јуришници Су-25 и бомбардери Су-24. Савременија авијација, као што су вишенаменски ловачки авиони Су-30СМ, Су-35С као и тактички ловци-бомбардери Су-34, коришћена је у обезбеђивању ваздушног простора у широј зони Специјалне војне операције, што је укључивало ловачке и извиђачке задатке.

Све ово је последица недовољне количине савремених далекометних убојних средстава класе ваздух-земља прескупих за сталну употребу.

Огроман број копнених циљева у широкој зони Специјалне војне операције која се по ширини и дубини мери хиљадама километара, захтева јефтинија и ефикаснија решења. Одлука је пала на брзо осмишљавање и реализацију програма модификације огромне количине гравитационих бомби различитог типа и масе који су наслеђене још из периода СССР-а.

Додавање расклопивих крилних површина и репних стабилизатора уз интеграцију једноставног електронског система повезаног са сателитима (ГЛОНАСС) трансформисало је обичне бомбе у оружје, које осим огромне разорне снаге поседује знатно већи долет и прецизност. Брз процес модификације, као и практично неограничена количина ових бомби, гарантује висок интензитет њихове употребе у временском периоду који се може мерити месецима, па и годинама.

Драгуљ у опреми модернизованог фронтовског бомбардера Су-24М

Нападно-навигацијски комплекси који се налазе у сету стандардне опреме савремених модела руске ловачко-бомбардерске авијације, подржавају примену ових бомби, а времешни суперсонични тактички фронтовски бомбардер Су-24М је за овај тип ваздухопловног наоружања као створен.

Наиме, руски специјалисти су у склопу усавршавања бомбардерских могућности овог авиона унапредили нишанско-навигацијски ваздухопловни комплекс СВП-24 "гефест" који је значајно повећао прецизност употребе невођених убојних средстава као што су гравитацоне бомбе и ракетна зрна класе ваздух-земља, али и навођеног наоружања (сателитски навигациони системи ГЛОНАСС).

Повећање прецизности нишанског ваздухопловног комплекса СВП-24 "гефест" релизовано је употребом савршенијег софтверског обезбеђења и његове интеграције са метео-сензорима који се налазе на телу ваздухоплова. Добијање свих параметара у реалном времену омогућава да се у аутоматском режиму рада израчунају сви неопходни елементи за примену невођених и вођених убојних средстава.

"Гефест" поред података који пристижу са руске глобалне сателитске мреже ГЛОНАСС, користи и параметре као што су вредности атмосферског притиска, процента влаге у ваздуху, брзине ветра, брзине авиона и читав низ других фактора израчунавајући најоптималнији курс, брзину и висину одбацивања авиобомбе. Само бомбарадовање се изводи у аутоматски.

Нишанско-навигациони комплекс СВП-24 "гефест" је компатибилан са широком гамом „једрећих“ ваздухопловних бомби као што је, на пример, сателитски вођена модификација ФАБ-500М62 са до 300кг експлозива.

Могућности овог комплекса су такве да може да обезбеди изузетно прецизан погодак на даљинама 40-60км, колики је оптималан домет "једреће" бомбе када се одбацује са велике висине и при брзини већој од брзине звука.

Тако се омогућава летелици да оствари ударе "преко линије хоризонта", тачније да не улази у ризичну зону коју покривају ракетни системи ПВО. Корисна носивост омогућава овом авиону да истовремено на својим подтрупним и потркилним носачима понесе и до осам "једрећих" ваздухопловних бомби ФАБ-500М62, што је довољно да се сруши неколико армирано-бетонских објеката са више спратова који су нпр. претворени у утврђења противничке војске, и тиме отвори пут копненим снагама за даљи развој офанзиве.

Компликован циљ за противничку ПВО а огромна разорна моћ

Пресретање ових бомби противничким ракетним системима ПВО је веома сложено. Њихов радарски одраз је изузетно мали, а не поседују ни радарске главе за самонавођење, које су такође видљиве радарским системима са пасивним фазним антенским решеткама.

Борба против ових објеката значајно повећава потрошњу технолошки сложених и скупоцених ракета класе ваздух-земља, што на дуге али и средње стазе има критичан утицај на укупну функционалност ПВО. Истовремено, њихова масовна употреба може да преломи исход рата, јер практично не постоји објекат на земљи или под земљом, који може да преживи удар ваздухопловне бомбе тежине 1.500 и више килограма. Концентрисана примена неколико стотина високопрецизних бомби у уском временском интервалу може да доведе до колапса противничке војске, на једном од оперативно-тактичких праваца на фронту.

Са овим је веома добро упознат и портпарол Команде украјинског ратног ваздухопловства Јуриј Игњат. Он је рекао да се руска тактика ваздушних удара у Украјини у последње време битно изменила, и да се одвија без обзира на последње испоруке западних система ПВО.

Украјински војни врх сматра да се ови удари неће зауставити на постојећим моделима "једрећег" ваздухопловног оружја које се из почетка састојало само од ваздухопловних бомби УПАБ-500Б, већ да се почињу комбиновати са три пута тежим авиобомбама УПАБ-1500.

Ове бомбе су у стању да униште утврђене објекте као што су подземна командна места или складишта оружја. Украјинска команда са терена добија податке да руске ВКС на читавој дужини фронта дневно употребе 10-12 навођених ваздухопловних бомби масе 500 и 1-500кг, чији домет премашује 50км. Најинтензивније се користе у региону Донбаса и делу Херсонске области, као и Сумској области на северу земље.

Украјински војно-политички врх сматра да је једино решење за колико-толико равноправну борбу са овим наоружањем, набавка далекометних ракетних ПВО/ПРО система „патриот“ и савремених ловачких авиона западног порекла, који би на великим даљинама угрозили ваздухопловне платформе које носе ове бомбе.