Србија и Балкан

Миодраг Лекић у "Релативизацији": Забрињава дезинтеграција Црне Горе, "Косово" осетљиво питање

Одговарајући на питање шта се променило у Црној Гори ако она не може ни да остане уздржана по питању пријема "Косова" у Савет Европе, искусни дипломата каже да је он велики критичар "спровођења инструкција"
Миодраг Лекић у "Релативизацији": Забрињава дезинтеграција Црне Горе, "Косово" осетљиво питање© РТ Балкан

У 24. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са црногорским политичарем и некадашњим југословенским дипломатом Миодрагом Лекићем разговарала o његовим активностима у својству југословенског амбасадора у Риму за време НАТО агресије 1999. године, о томе како ће се "крај ере Мила Ђукановића" осетити у Београду, недавном гласању Црне Горе за пријем тзв. Косова у чланство Савета Европе, и о Црној Гори као "кући на путу између Истока и Запада". 

Миодраг Лекић је за време бомбардовања Југославије 1999. године остао у Риму као амбасадор, што је била реткост будући да су дипломатски односи са осталим земљама НАТО одмах прекинути. 

Ја сам спремио кофере јер сам сваког тренутка очекивао да бих и ја требало да кренем, наводи Лекић истичући да му нико није рекао да оде, али да су га сви звали у телевизијске емисије, те да се "рат очигледно добија на телевизији".

Смајловић је поменула да се Американци ругају помињући да је Путин мислио да ће сукоб у Украјини да се заврши брзо и подсетила да је у Лекићевој књизи наведено да НАТО заправо није очекивао да ће бомбардовање трајати дуже од 7 дана.  

"Да то је било очекивање у сусрет самиту НАТО у априлу, био је план да се ту тријумфално заврши рат", наводи дугогодишњи дипломата додајући да је НАТО тада доживео метаморфозу и од једне војне силе постао "хуманитарна агенција" која се "повремено ангажује да спашава ствари у име етике".

"Хуманитарно моралистичка димензија у реторици је била јако присутна. А у ствари је био у питању бруталан рат, брутално разарање", додаје он.

Италија је трећег, четвртог дана покренула мировну иницијативу да се заустави бомбардовање, подсећа Лекић, као и да се зауставе дејства Војске Југославије на КиМ, те да се преиспитају неке теме и закључци Рамбујеа. Међутим, били су под превеликим притиском. 

"Италијански авиони су учествовали, али они су то демантовали, зато што је јавност била против тога, те су крили. Негде у другој фази рата су пријавили да су и они учествовали", навео је Лекић.  

Немачка је, подсетила је Смајловић, НАТО агресију 1999. године правдала тезом "Због Аушвица, да се Аушвиц не би поновио".

"Режис Дебре се обратио председнику државе Шираку у стилу Золе", навео је политичар. "Он је дошао у Београд, у Македонију и био на Косову. Један руски историчар Рој Медведев је написао писмо и управо рекао то: Да ли сте свесни какав утисак стварате на грађане Русије, када Немачка и Турска бомбардују Београд?"

У Београду званично, незванично и због суђења са српским листом

"Волим да дођем у Београд, иако нажалост ретко долазим. Свој културни развој највише дугујем Београду, а живео сам и у Риму и у Паризу. Овде сам доста тога научио. За мене су позоришта и кафане, поред факултета који сам студирао, једнако били универзитет", истиче Лекић.

У поодмаклим годинама је, како шаљиво наводи, у Београду први пут дебитовао на суду:

"Тужио сам лист 'Данас' због текста, који је у 11 пасуса имао 11 неистина, од којих су неке врло тешке. Наслов из тог изреченог би требало да гласи: 'Портрет једног преваранта'". 

Лекић је оптужбе да је "прикривени српски кадар" и експонент руског малигног утицаја назвао бескрупулозним лажима и етикетирањем.

"Самопонижавајуће је да то уопште демантујем. Тај текст је више рекао о том листу него о мени. Субјективан осећај је да је тај текст наручен из Подгорице, од стране служби око Ђукановића", наводи он. 

У Црној Гори доминантан утицај тзв. друге Србије

Више је, истиче Лекић, било буке у Црној Гори о Србији, него из Србије о Црној Гори. 

У Црној Гори, како наводи, постоје две врсте утицаја из Србије. Једна врста је традиционална, она је латентна и појављује се, али не много и не од стране званичника.

Друга, присутна и присутнија, долази из оне коју колоквијално називају "друга Србија". Ту, како каже, има две хипотезе: да се ради о случајно сличним идеолошким погледима или да је мотивисана материјалним стимулансима. 

"Мило је променио неколико идеологија, тако да ће тешко бити да смемо да претпоставимо да ту има нешто меркантилно, или како би Американци рекли, да је то пријатељство схваћено у трансакционом смислу", додала је Смајловић. 

"Мишљења сам, као многи у Црној Гори, да су обе претходне владе састављене под утицајем међународних линија. А посебно 43. влада која је политичка паштета којој је истекао рок трајања, па је била непријатна на разним нивоима", додао је Лекић. 

Ера Мила Ђукановића, у политичкој димензији, дефинитивно је окончана, сматра он.

"Монтескје је говорио да се неконтролисана власт сужава, а ова се вала сузила да није имала куд", навео је Лекић.

ЦГ подржава напоре Србије, али казаљке историје не могу да се врате назад

Одговарајући на питање шта се променило у Црној Гори ако она не може ни да остане уздржана по питању пријема "Косова" у Савет Европе, Лекић је истакао да је он велики критичар "спровођења инструкција". 

"То је изведено тајно. Амбасадорка у Стразбуру је рекла да је то инструкција владе, а компонента владе СНП каже ми не знамо за то. Пад и неозбиљност црногорске државе. Ја ћу да позовем и Абазовића и ту владу да објасне којом су методом то урадили. То је осетљиво питање за грађане Црне Горе", додао је он. 

Краљ Никола је претерао када је од Црне Горе очекивао да улази у ратове и осваја, али ово је друга крајност која мора да се заустави, сматра Лекић.

Коментаришући евентуално повлачење признања тзв. Косова и то на који начин ће Београд осетити да је завршена ера Мила Ђукановића, Лекић је нагласио да "казаљке историје не могу да се врате назад".

"Свакако мислим да Црна Гора треба самостално да одлучује, да импулси Србије могу да се узму у обзир, али Црна Гора је суверена држава и она треба сама да одлучи. Не може бити детермината шта неко у Београду мисли", рекао је Лекић додајући да Црна Гора "у најмању руку није требало да жури са признавањем Косова".

Оваква одлука је могла да подразумева и излазак на референдум, као што је и улазак у НАТО требало да буде одлучен на референдуму, сматра он. 

"Косово је драматично и екстремно осетљиво питање и ми доживљавамо драму Србије која мора да се одрекне нечега што јој је загарантовано Резолуцијом 1244 којом се завршио рат. Рат се не би завршио без те резолуције", оцењује Лекић.

Како додаје, реално је очекивати да ће бити мање режимског новца за финансирање "србофобног и антисрпског наратива уз који се повремено додавала Русија" и претварања Запада у идеологију и религију.

"Црна Гора је, када се погледа физички, и Исток и Запад, и то је наше богатство. Направили смо кућу насред пута", рекао је Лекић. 

Када је у питању Црна Гора будућности, некадашњи југословенски дипломата истиче да га највише забрињава "дезинтеграција ове земље у културном и духовном смислу". 

"Није тајна да после неких избора Албанци иду у Тирану да се консултују како да се поставе према новој влади, Бошњаци иду у Сарајево или у Анкару, можда неко стиже и до Саудијске Арабије, мала групација иде у Хрватску. И Срби држе до Београда, иако се они највише увреде када им кажете да нису Црногорци", рекао је он наводећи да му се чини легитимним да Срби у Црној Гори имају двојаку националну свест. 

Сматра да у Европи више нема речи о стратешкој аутономији, о томе да ЕУ више не жели да "буде вазал" Америке.

"Чудне се ствари дешавају и за очекивати је да тако крупан догађај резултира новим међународним поретком, који тренутно није лако сагледати", закључује Миодраг Лекић. 

image
VV inauguration
banner