Либерали позивају Бајдена да промени стратегију према Украјини

Група од 30 прогресиваца у Представничком дому позвала је америчког председника Џозефа Бајдена да драматично промени своју стратегију према Украјини и настави директне преговоре са Русијом, пише "Вашингтон пост" и додаје да је ово први пут да истакнути чланови Демократске партије приморавају Бајдена да промени приступ украјинској кризи.

Они су од Бајденове администрације затражили да се снажније заложи за мир, упозоривши на претњу од нуклеарног рата и милијарде долара које су Американци већ потрошили током овог конфликта.

"С обзиром на разарања која је овај рат донео Украјини и свету, као и ризик од катастрофалне ескалације, верујемо да је у интересу Украјине, Сједињених Америчких Држава и света да се избегне продужени сукоб", наводи се у писму чланова Представничког дома америчког Конгреса.

Поред војне и економске помоћи коју САД шаљу Украјини, потписници писма сада траже да Вашингтон удвостручи напоре када је реч о тражењу "реалног оквира за прекид ватре", поготово након што је Русија анектирала четири украјинске области, пише "Хил".

Представници демократа признају да је реч о тешкој ситуацији услед "илегалне инвазије на Украјину". Међутим, "ако постоји начин да се оконча рат уз очување слободне и независне Украјине, америчка је одговорност да дипломатским путем подржи такво решење", наводи се у писму демократа.

Посебно је критикована Бајденова изјава да "нема намеру" да се види са Путином на самиту Г20, напоменувши да би амерички и руски председник требало да разговарају лицем у лице.

Из Беле куће одговарају да нису видели писмо, али да се администрација залаже за принцип "ништа о Украјини без Украјине". Портпаролка Карин Жан-Пјер навела је да то значи да Бајден неће приморати украјинску владу да направи било какве уступке Русији током потенцијалних преговора.

Све више законодаваца и стручњака за спољну политику противи се таквој политици јер сматрају да Русија неће озбиљно разматрати било какве преговоре ако за столом нису и Сједињене Државе, упозорава "Вашингтон пост".

Истовремено, истраживачки центар "Пју" објавио је закључак да је све мање изузетно или веома забринутих Американаца због потенцијалног пораза Украјине, наводећи да је сада забринуто само 38 одсто испитаника, у односу на 55 одсто у мају. 

Амерички међуизбори: Референдум о демократији у Америци и Украјини?

Почетком новембра у Сједињеним Америчким Државама биће одржани међуизбори за чланове Представничког дома и Сената, а колумниста "Вашингтон поста" пише да је реч о изборима на којима ће се одлучивати о томе да ли се грађани залажу за наставак демократије у Америци и Украјини.

Већина републиканских кандидата који подржавају Доналда Трампа "или су индиферентни или су непријатељски настројени према судбини демократије у иностранству", истиче Макс Бут.

Он се, такође, позива на истраживање центра "Пју" према ком 32 посто републиканаца сматра да САД шаљу превише помоћи Украјини. У марту, таквих је било само девет одсто.

"Лидер републиканаца у Представничком дому Кевин Макарти могао би да састави коалицију демократа и републиканаца који би подржали слање додатне помоћи Украјини, али онда би ризиковао да навуче гнев Трампа и његових подржавалаца", пише Бут и додаје да је "тешко замисливо" да Макарти уради нешто тако "принципијелно".

"Уколико се суочи са избором између губитка места у Представничком дому и губитка Украјине, можете да претпоставите шта би изабрао", наводи колумниста.

Он позива читаоце "Вашингтон поста" да 8. новембра гласају за демократе уколико подржавају демократију у Америци и Украјини, али истиче да "ако се овакви трендови задрже, републиканци ће вероватно преузети Представнички дом, а могуће и Сенат, заједно са многим другим државним функцијама".

"На тај начин умире демократија, код куће, али и у иностранству", закључује Макс Бут.