Свет

Дивљи запад у биолабораторијама у САД: Раде уз благослов владе, али без контроле

Један милијардер би могао да ради шта год пожели са неким вирусом, тврде стручњаци
Дивљи запад у биолабораторијама у САД: Раде уз благослов владе, али без контроле© Unsplash

Све су чешћи наслови у медијима да САД праве биолошке лабораторије у Украјини, као и да ова врста неконтролисаног тајног експериментисања доноси огромне ризике. Многима би ово звучало као теорија завере, да не постоје докази о стотинама инцидената у биолабораторијама широм Америке, забележених у владиним извештајима.

"Ако такав злочиначки немар влада у биолабораторијама у Америци, замислите колико америчке научнике није брига како су заштићени сојеви у другим земљама", рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.  

Игор Кирилов, начелник јединица за радијацију, хемијску и биолошку одбрану Оружаних снага Русије изјавио је да Америка премешта биолошке лабораторије у треће земље због високог ризика од несрећа у њима, пренеле су "РИА Новости".

"Високи ризик од ванредних ситуација у америчким биолошким лабораторијама један је од разлога за њихово повлачење из националне надлежности и прелазак на територију трећих земаља, укључујући Украјину и друге државе. То објашњава погоршање епидемијске ситуације на тим местима, појаву болести неуобичајених за ове крајеве и њихове носиоце", рекао је Кирилов.

"Дивљи запад" у америчким биолабораторијама

САД имају мноштво прописа и смерница које се односе на биолошку безбедност у лабораторијима, али обука о безбедности може веома да се разликује од институције до институције.

"Експерименти који укључују одређене патогене и нека истраживања која финансира америчка влада подлежу надзору, али критичари кажу да су друге области попут Дивљег запада", пише истраживачки портал "Интерсепт". Забрињавајуће је да само оне биолабораторије које раде са најопаснијим патогенима морају да се региструју код владе САД, што значи да је биолошка безбедност експеримената које спроводе приватне компаније или фондације врло упитна. 

Директор "Грифон сајентифика", компаније за биолошку безбедност која је саветовала Национални институт за здравље (НИХ) објаснио је то следећим речима: 

"Један милијардер могао би, са сопственим новцем, да ради шта год пожели са било којим патогеном. Могао би да узме вирус малих богиња и покуша намерно да га учини отпорнијим на вакцину и патогенијим, и то у својој гаражи. Ако је у њиховим умовима то легитиман истраживачки циљ, нико не може да их заустави."

Неки одговори зависе, наравно, од политичке воље. "Питање регулације биолошке безбедности су у Конгресу покренули скоро искључиво републиканци, иста странка која је помогла у ширењу мреже биолабораторија у САД после 11. септембра. У то време, многе демократе су такође подржале овај потез", наводи се у извештају портала.  

"Нема стандарда"

САД имају најозбиљније биомедицинско финансирање на свету, а контроверзна открића у науци често долазе из америчких лабораторија. Ипак, њима недостаје централизован надзор лабораторија, на пример оно што ради Канадски центар за биосигурност који надгледа сва истраживања патогена, поставља стандарде и режиме обуке за лабораторије и спроводи их. 

Када је реч о америчким прописима, "постоје неке значајне рупе", сматра Филипа Ленцос, стручњак за биобезбедност и биолошке претње на Краљевском колеџу у Лондону. Протоколи о биолошкој безбедности "нису дефинисани законом, већ су везани за финансирање".

Нека регулаторна правила односе се само на специфичне токсине и одређене врсте експеримената, а изостављају много тога када су у питању истраживања синтетичке ДНК. Друге смернице важе за истраживања које финансира НИХ, највећи светски биомедицински финансијер, али остали раде са патогенима или финансирају таква истраживања, са различитим степеном надзора: Агенција за напредна истраживања у области одбране, Агенција САД за међународни развој, Фондација Била и Мелинде Гејтс и приватне компаније.

"Не постоји нико ко ће да вам каже о чему би требало да размислите, ако желите да финансирате истраживање", кажу стручњаци.

А има разлога за бригу. Верује се да су научници случајно довели до избијања грипа Х1Н1 1977. године у Совјетском Савезу и Кини, било несрећом у лабораторији или кроз промашено испитивање живе вакцине. Сумња се да је први САРС вирус четири пута побегао из лабораторија у Кини, Тајвану и Сингапуру 2003. и 2004. године. Године 2007. отпадна вода која је садржала живи вирус исцурила је из цеви у близини биолабораторије у Сарију у Уједињеном Краљевству, што је довело до оболевања животиња у том подручју од слинавке и шапа.

Несреће се редовно дешавају чак и у најбољим светским лабораторијама. Центри за контролу и превенцију болести наредили су 2019. године Институту за медицинска истраживања заразних болести америчке војске да привремено обустави рад у лабораторији у Форт Детрику у Мериленду, након што су тамо идентификовали проблеме биолошке безбедности. 

"Интерсепт" подсећа да неки инциденти у биолабораторијама нису били благовремено пријављени: негде се каснило неколико дана, а у другим случајевима се ћутало месецима, па чак и годинама.

Уз "благослов" владе, али без контроле

Заговорници биолошке безбедности највише брину о несрећама са "потенцијалним пандемијским патогенима": бактеријама, вирусима и другим микроорганизмима који би, било руковањем или модификацијом, могли да изазову још једну пандемију. А неки патогени можда не представљају значајну претњу у Америци, али би могли да опустоше становништво у другим деловима света.

И док се креатори политика боре да спрече будуће пандемије, недостаци постојећег система долазе у први план. Примера ради, оне који надзиру рад Националног института за здравље поставља руководство Института, што значи да је вероватноћа да се нешто промени веома мала. 

И "Бостонски експеримент" је показао да Америци недостаје владина контрола над истраживањима у области генетског инжењеринга и синтетичке биологије, изјавио је Кирилов. У овом експерименту направљена је хибридна верзија вируса корона, која спаја омикрон и вухан сој, а која је убила 80 одсто заражених лабораторијских животиња.

"Упркос високим биолошким ризицима, истраживање је спроведено средствима америчке владе, али без одговарајућег одобрења националне службе за биолошку безбедност и биобезбедност", рекао је он.

Осим тога, питање како спречити будуће пандемије повезано је са још увек нерешеним питањем како је садашња пандемија почела, истиче "Интерсепт". 

Заговорници веће биолошке безбедности тврде да је, без обзира на то шта је изазвало избијање ковида 19 у Кини 2019. године, чињеница да би несрећа у лабораторији могла да изазове пандемију довољан разлог за бољи надзор.

Ипак, многи виролози оцењују да је већа регулација беспотребна, јер је, по њиховом мишљењу, "корист од истраживања већа од ризика".

image