Трансатлантски трговински рат на помолу? Украјина и субвенције затегле односе историјских савезника

Овонедељна посета француског председника Емануела Макрона Вашингтону изгледа као последњи дипломатски гала догађај на коме Европа може да убеди председника САД Џозефа Бајдена да попусти својим савезницима из ЕУ и избегне трговински рат.

Макрон ће добити исти третман као и Бајден током своје прве државне посете, са војном парадом, свечаном вечером и музиком, али испод свега тога постоји врло јасна листа жеља коју француски председник доноси у САД.

Макрон, пише "Политико", жели да зна да ли председник САД може да понуди јефтинији гас и европски приступ америчкој шеми субвенција за зелену индустрију вредан више милијарди долара. Ако Бајден то не дозволи, трансатлантски трговински рат ће бити мање-више неизбежан, ризикујући трку за субвенције између Европе и Америке и узвратне царине.

Аргумент из европског табора је да Америка мора да покаже већу солидарност са Европом, која сноси економски терет рата у Украјини. Ако није било довољно гадно што су цене енергената у ЕУ сада расту изнад оних у САД, Европљани су љути што Вашингтон доноси велики пакет субвенција за који кажу да ће само додатно усисати инвестиције из Европе. Велике земље-произвођачи аутомобила, попут Француске и Немачке љуте су што ће Закон о смањењу инфлације (ИРА) увести оно што виде као потенцијално незаконите подстицаје за куповину електричних америчких возила.

У позадини растуће фрустрације у Европи што Америка профитира од рата док се њени савезници боре, Макрон је већ оптужио Вашингтон да спроводи "агресивни" протекционистички приступ и поручио да њихове цене гаса нису "пријатељске". Од свих земаља ЕУ, Француска је најгласнија у одбрани Европе кроз трговинску заштиту и субвенције корпоративним "шампионима".

Из Париза је саопштено да ће се Макрон, током посете САД, залагати за "више трансатлантског јединства" у погледу инвестиционих политика и утицаја сукоба у Украјини.

Бајден "мора да узме у обзир шта се дешава после рата. ЕУ сноси највећи терет санкција, а утицај ових напора на Русију је сасвим јасан", рекао је неименовани званичник из Јелисејске палате. "Постоји ризик да ће се неравнотеже погоршати како ЕУ плаћа више цене енергената, а САД предузимају мере за повећање инвестиција у индустрију", рекао је он.

Кључни напредак за Макрона била би нека врста уступка да и европски савезници могу да добију иста права у уговорима о субвенцијама као америчке, канадске и мексичке компаније. Гас поставља теже питање пошто цене одређује тржиште, али Француска сматра да амерички председник има низ „опција“ да снизи цене.

Да ли ће Американци — чија равнодушност према европским невољама није прошла незапажено — чути његову поруку, далеко је од сигурног.

Најстарији савезник

На много начина, Макронова посета САД се види као повратак у нормалност након турбулентних година Доналда Трампа и жестоке дипломатске свађе коју је изазвао америчко-британско-аустралијски одбрамбени пакт АУКУС прошле године када се Аустралија повукла из вишемилионског споразума о куповини француских подморница и уместо тога купује америчке подморнице на нуклеарни погон.

Уочи посете француског председника, Џон Кирби, портпарол Савета за националну безбедност Беле куће, истакао је дугу историју блиских односа између Сједињених Држава и њиховог најстаријег савезника. "Ово је прилика да се истакне основна компонента приступа ове администрације спољној политици и то кроз савезе", рекао је Кирби новинарима.

Очекује се да ће Бајден и његов колега разговарати о свим стварима које уједињују Француску и САД: заједничкој историји (Амерички рат за независност), подршци Украјини и обновљеној посвећености НАТО-у.

После церемоније на војном гробљу у Арлингтону и приватне вечере са Бајденовима у среду, француски председник ће у четвртак бити званично дочекан у Белој кући уз топовске рафале и смотру трупа. Двојица лидера ће потом одржати билатералне састанке, након чега ће уследити заједничка конференција за новинаре и државна вечера.

Поред прилагођавања закона о субвенцијама, тако да европски произвођачи имају користи од истих погодности које се дају канадским и мексичким, Французи такође желе да Бајденова администрација изврши притисак на компаније које продају течни природни гас Европи да задрже прихватљиве цене и помогну Европљанима да поднесу терет санкција наметнутих Русији. Јелисејска палата верује да амерички председник има низ "опција" како да снизи цене.

Оно то се не зна је да ли су САД вољне да пристану на француске захтеве.

Високи званичник француског министарства економије сматра да је мало вероватно да ће Вашингтон одустати од Закона о смањењу инфлације будући да је изгласан у Конгресу, али се званичник нада да постоји одређена флексибилност у спровођењу мера којом би се избегле штетне последице по Европу.

Реакција Европе

Док Макрон покушава да шармира Вашингтон, други у Француској шаљу оштрије поруке својим колегама из САД.

Ако САД не модификују свој Закон о смањењу инфлације, ЕУ би требало да употреби "принудне" мере како би осигурала да европске компаније имају исте услове као и америчке компаније, рекао је француски министар трговине Оливије Бехт.

"Мислим да ће се то питање (ИРА) највероватније појавити“, рекао је Кирби из Савета за националну безбедност Беле куће. "Радујемо се тој расправи са нашим француским колегама. Желимо да разумемо забринутост. Апсолутно смо вољни да водимо тај разговор и да пронађемо начин да решимо та питања која нас брину."

У понедељак увече, Вашингтон још увек није давао никакве назнаке да би могао да измени ИРА, после разговора министарке трговине Кетрин Таи и француског министра економије Бруна Ле Мера.

Како време за "мировне преговоре" са САД истиче јер би кључни делови ИРА требало да ступе на снагу у јануару, многи сада позивају Европу да хитно прогура сопствени пакет субвенција за заштиту осетљивих индустрија. Француска тражи да ЕУ уведе сопствени талас субвенција и резервише их за европске произвођаче. Вашингтон не делује забринуто, чак напротив Таи је охрабрила Брисел да појача финансијску подршку како би Европа постала мање зависна од страних добављача.

Појавио се француско-немачки консензус о потреби да се одговори повећањем субвенција у стратешким индустријским секторима, али је још увек нејасно какав би могао бити одговор ЕУ, с обзиром да неколико земаља ЕУ није спремно да заузме протекционистички приступ. Париз је више пута понављао да би Европа такође требало да размотри реплицирање онога што су САД урадиле и уведе мере које би другачије третирале европске и стране компаније.

Уколико Макронова кампања не успе, Европљани ће се суочити са оштрим избором: кренути путем протекционизма и ризиковати трку за субвенције коју себи не могу да приуште, или стајати по страни и гледати како се протекционистички зидови дижу широм света.