Африка између великих сила
Током посете Њујорку 1990, тадашњег председника Јужне Африке Нелсона Манделу су питали зашто сарађује са личностима које су Сједињене Америчке Државе сматрале противницима – Фиделом Кастром на Куби, палестинским лидером Јасером Арафатом и Муамаром Гадафијем у Либији.
"Једна од грешака неких политичких аналитичара је што мисле да би њихови непријатељи требало да буду и наши непријатељи", узвратио је легендарни борац против апартхејда, одвојеног развоја раса и добитник Нобелове награде за мир. "Наш однос према било којој земљи одређен је односом те земље према нашој борби."
Више од три деценије касније, Џон Кирби, портпарол америчког Савета за националну безбедност администрације председника Џое Бајдена био је у невољи.
Инсистирао је у интервјуу медијима како самит америчко-афричког партнерства у Вашингтону "није ултиматум САД, ми или они", када је у питању ширење утицаја Русије и Кине у Африци.
Међутим, управо такву поруку су САД послале већ првог дана самита одржаног од 13. до 15. децембра.
Амерички секретар за одбрану Лојд Остин рекао је лидерима преко 40 афричких држава како "Русија ризикује да дестабилизује континент све већим присуством".
Шта раде Американци у Африци?
На отварању самита, Остин, својевремени генерал, потом члан управног одбора главног америчког произвођача оружја Рејтион, је додао да "Русија наставља да продаје јефтино оружје и распоређује плаћенике широм континента".
Изјава је уследила пошто је крајем новембра и сам некадашњи генерал Мухамаду Бухари, председник Нигерије, најмногољудије и кључне државе на континенту, упозорио да се оружје које САД и НАТО шаљу режиму у Украјини помаља у Западној Африци.
Што се тиче Остинових оптужби да је Русија стационирала приватне војне компаније (ПВК), чињеница је да су амерички и други западни плаћеници деценијама деловали широм Африке.
Већина афричких земаља, од када је стекла независност од западних колонијалних сила, води политику несврстаности и настоји да не буде увучена у ривалство САД са другим великим силама. Отуда је у првом плану извештавања средишњих западних медија о самиту у Вашингтону званично настојање САД да убеди афричке државнике како ће у наредне три године уложити 55 милијарди долара у земље континента.
Поред покушаја да изазову раскол између Африке и Русије, током самита су домаћини критиковали и Кину. Секретар Остин је инсистирао да"Кина свакодневно шири своје присуство". За растући економски утицај Кине је казао: "Забрињавајуће је што нису увек транспарентни у погледу онога што раде, а то ствара проблеме који ће на крају бити дестабилизујући, уколико то већ није случај".
Пада размена САД и земаља Африке
Протекли самит је тек други који су САД приредиле за осам година, после оног администрације председника Барака Обаме, првог афро-америчког председника 2014. Од договореног на првом самиту, примењена је тек по која мрвица.
Између осталог, обећана је производња 20.000 мегавата електричне енергије у Африци до 2020. Међутим, до краја те године произведено је само 4.194 мегавата, мање од четвртине обећане количине.
Трговинска размена САД са афричким земљама је са 110 милијарди долара у 2010, спала на 44 милијарде у 2022. САД сада имају уговор о зони слободне трговине само са Мароком.
Годину дана пошто је план Бајденове администрације "Поново изградимо бољи свет" обнародован 2021, прикупљено је тек шест милиона долара за инфраструктурне објекте широм света, непојмиво мање од преко потребних 40 билиона долара за улагања у инфраструктуру у земљама у развоју.
Широм Африке је посебно одјекнуло што су у најтежем тренутку епидемије Ковид-19, док се Запад опскрбио великим бројем вакцина, на континент послате вакцине којима је истекао рок трајања.
Све ово је у потпуној супротности са сталном посвећеношћу Кине великим економским пројектима са земљама глобалног југа, укључујући Африку. Кинеске, као и активности ондашњег Совјетског савеза и других социјалистичких земаља, међу њима и Југославије, почеле су у Африци 1950-тих подршком ослободилачким покретима против колонијалне владавине. Својеврсна је иронија да је, данас у Јужној Африци владајући Афрички национални конгрес, током ослободилачке борбе имао логор за обуку у Одеси.
Везе Кине и Африке све јаче
Током деценија од завршетка Хладног рата, утицај Кине у Африци се значајно повећао, док су САД практично остале на истом. Доказ за то је Форум кинеско-афричке сарадње, који се редовно одржава сваке три године, почев од 2000.
Кина је далеко надмашила САД као економски играч у Африци на другом најпространијем континенту (преко 30 милиона квадратних километара). Кина је највећи билатерални трговински партнер Африке 13 узастопних година. До краја 2021. је обим узајамне трговине достигао 254 милијарде долара у 2021, четири пута више од америчко-афричке размене.
Кина је највећи добављач страних директних инвестиција, подржавајући стотине хиљада радних места у Африци. То је отприлике двоструко више од америчких директних страних инвестиција. Кина је највећи зајмодавац афричких земаља. Кина је обећала да ће обезбедити нулти тарифни режим за 98 одсто опорезиве робе која потиче из најмање развијених земаља.
Истовремено, мада њено комерцијално присуство расте, Кина се углавном држала подаље од у решавању сукоба у Африци. У овогодишњој студији Афричке младежи коју ради јужноафричка Фондација породице Ициковиц, више испитаника (77 одсто) сматра Кину најутицајнијом страном силом која делује на континенту од оних (67 одсто) који мисле исто о САД. Међу анкетиранима, 76 одсто младих Африканаца сматра кинески утицај позитивним, а 72 одсто то приписује САД. Опет у Африци становништво старије од 65 година чини тек три одсто међу 1,4 милијарде житеља, других по многобројности у свету.
О стварним приоритетима САД на континенту добро сведочи у јулу објављена стратегија за подсахарску Африку. Геополитички дневни ред САД је заснован на униполарној светској хегемонији. То је много важније од питања битних за Африку и која би омогућила одрживо стратешко партнерство, наиме економски напредак и политичку стабилност. Редослед праћења америчких циљева гласи: развој "отворених друштава" и примање "дивиденди демократије и безбедности". Следе свакодневна питања здравства, економског опоравка и заштите животне средине.
Који је стратешки значај Африке
Африка се не спомиње много у новој америчкој Стратегији националне безбедности, објављеној у октобру. Војни аналитичари кажу да се стратешки значај Африке повећава као главне позорнице ривалства САД са Кином и Русијом.
Од како је ступио на дужност председник Бајден поручује да ће се САД усредсредити на надметање са Кином и обуздавање Русије. Кина и Русија, пак, додају ти аналитичари, "веома добро разумеју стратешки значај Африке".
Пекинг у Африци није само највећи трговински партнер већ је изградио мегаинфраструктурне пројекте у оквиру своје колосалне иницијативе Појас и пут. Између 2000. и 2020. Кина је помогла афричким земљама да изграде железнице дуже од 13.000 километара (км), скоро 100.000 км аутопутева, око 1.000 мостова, готово 100 лука и више од 80 великих енергетских објеката.
"Сваку прилику коју Кина искористи да ојача свој утицај, Вашингтон индиректно доживљава као претњу. То подстиче спиралу билатералног стратешког ривалства које се дешава у Африци и широм света у целини", приметио је један западни аналитичар.
Москва је, у међувремену, највећи добављач војног оружја, а њене компаније су уложиле велика средства у екстрактивне индустрије континента. "Иако је овај извоз углавном концентрисан међу неколико северноафричких држава, ова трговина омогућава Москви да искористи афричко тржиште заобилазећи западне санкције", рекао је други аналитичар са Запада.
По поменутом, трговина са Русијом нуди афричким земљама разноврснији скуп међународних партнера. То обезбеђује куповине мимо услова које намећу западне земље, често повезаних правима човека како их поимају у развијеном свету.
Од како су САД усред рата у Украјини покренуле напад Русију и покушавају да блокирају њене дипломатске, економске и војне путеве, повратак Москве у сферу безбедности Африке добио је стратешки значај, сматрају западни аналитичари. На континенту, где у добром броју држава Русију сматрају наследницом Совјетског Савеза, сада под јаком дипломатским притиском САД за сврставање "са нама или против", јача повратак на афричку традицију несврстаности.
На континенту јесте резолуцију Генералне скупштине УН о осуди политике званичне Москве због рата у Украјини подржало 28 држава, но 26 су биле уздржане или одстутне, а Еритреја је гласала против. Десет месеци касније, ни једна афричка држава није увела санкције Русији, истичу да су неутралне и да следе националне интересе.
"Свиђало им се то или не, САД ће морати да науче да живе са афричким земљама које имају много опција као војни партнери, " закључио је један од наведених западних аналитичара.
Сам Нелсон Мандела је говорио о социолошком оправдању обострано корисних односа са Пекингом и како ће Африка убрзати успон Кине на глобалној сцени. "Потенцијални допринос Кине као једне од највећих светских економија и водећег партнера у светским пословима, не може деловати преувеличан ", поручио је државник.
