Ефекат "Глобалног југа" на самиту Г20

У Југоисточној Азији је у току сезона значајних међународних састанака на врху. Почела је у Камбоџи самитима 10 земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) и њених 18 партнера из Форума Источне Азије, потом су државници из Групе 20 (Г20) најразвијенијих и највећих привреда у успону заседали у Индонезији, а караван на највишем нивоу управо столује у Тајланду, у оквиру форума Азијско-пацифичке сарадње (АПЕК).

Једнонедељне дипломатске иницијативе у делу планете који поприма све већи економски и политички значај иду у прилог тврдњи о "азијском моменту", што је термин који је сковао кинески шеф дипломатије Ванг Ји. "Азијски моменат" могао би да потраје читав век, па и више.

Самит на Балију

У томе је највише пажње, због могућег утицаја на шире међународне прилике, привукао самит на сунчаном индонежанском острву Бали, пошто Г20 представља 60 одсто копнене масе Земље, две трећине светског становништва, 80 процената глобалног БДП-а и 75 одсто међународне трговине.

Дводневни годишњи самит Г20, који је индонежански председник Џоко Видодо назвао "успешним" упркос "жестокој расправи око коначне изјаве", завршен је усвајањем заједничког саопштења. У документу су светски лидери усагласили мишљења о обезбеђивању хране, енергије и дигиталне економије усред сталних геополитичких тензија у Источној Европи и око Тајвана.

"Индонежанско руководство је успело да припреми декларацију лидера у коју су многе стране у почетку сумњале", рекао је Видодо на завршној конференцији за штампу.

"Декларација се састоји од 52 тачке", објаснио је председник Видодо. "Клаузула која је веома контроверзна тиче се односа према рату у Украјини", навео је Видодо.

Лидери Г20 су у декларацији поменули утицај на светску економију "рата у Украјини" - а не "рата Русије у Украјини".

Констатовано је постојање резолуције Генералне скупштине Уједињених нација из марта у којој се "најоштрије осуђује агресија Руске Федерације на Украјину и захтева њено потпуно и безусловно повлачење са територије Украјине", али се истовремено указује и да је "било других ставова и различитих процена ситуације и санкција".

Признаје се и да Г20 није форум за безбедносна питања. Г20 је "економски форум. Финансијски форум. То није политички форум, па вас молим да не увлачите политику у њега", нагласио је председник Видодо.

"Мусиавара" и "муфаката"

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је у одсуству председника Владимира Путина предводио делегацију, изјавио је уочи усвајања декларације како "нема потребе ићи дубоко (у украјинско питање), јер то није посао Г-20". Истакао је како је Запад покушао да политизује декларацију и у њу укључи осуду акција Москве.

Треба имати у виду да само 41 одсто светског становништва живи у земљама које су се придружиле САД и Албанији на гласању о поменутој резолуцији УН.

Народна Република Кина, Индија, Бразил, Саудијска Арабија, Индонезија и још преко 140 држава се доследно противи западњачком приступу кризи. Земље које чине око 85 одсто глобалног становништва већ девети месец одбијају да примене једностране и илегалне санкције према Русији због рата у Украјини.

Изразиле су забринутост због "нежељених ефеката" западних санкција против Москве које су довеле до погоршања глобалне кризе хране и енергије.

Индонезија и Индија, садашњи и наредни домаћин самита Г20, на Балију су показале препознатљиву азијску углађеност. Веома су напорно радиле на проналажењу формулација прихватљивих Москви и Пекингу.

Председнику Видодоу, премијеру Нарендри Модију и сарадницима су јавански обичаји "мусиавара" и "муфаката" - консултације и консензус - помогли да постигну договор свих. Био је то ефекат "Глобалног југа".

Бајден, Си и црвене линије

До самита на Балију су председници Кине и САД Си Ђинпинг и Џо Бајден пет пута разговарали путем видео конференција или телефоном. Прошлог понедељка, после готово две године као председник, Бајден се срео са кинеским вођом да разговарају о најважнијим билатералним односима у свету.

За то време САД су појачале претњу отвореним сукобом са НР Кином, непрестано провоцирале Пекинг по тајванском питању, а вашингтонска администрација својим мерама наговестила Нови хладни рат. НР Кина је пак ојачала широк спектар веза са незападним земљама, посебно Русијом, у име мултилатералног светског поретка.

Значајно је да је троипосатни састанак одржан у резиденцији кинеске делегације на Балију, не на простору где се одвијао самит. Наводно, то је тражила Бела кућа.

Билатерални односи САД и Кине се стално погоршавају и нема назнака да ће такав тренд бити заустављен. Председник Си је рекао Бајдену да то није у интересу њихових земаља и народа и да не испуњава очекивања међународне заједнице.

Састанак је у великој мери формулисао утврђене позиције Вашингтона и Пекинга. Бајден је рекао да је то била шанса да обе стране дефинишу тзв. "црвене линије", како интензивна конкуренција не би случајно прерасла у отворени сукоб. Мора бити показана искрена спремност за управљање надметањем.

Бајден је, према Кинезима, потврдио да САД не траже нови Хладни рат; не подржавају "независност Тајвана"; нити "две Кине "или" једну Кину, један Тајван"; не траже привредно "одвајање" од Кине; и не желе да обуздају НР Кину.

Си је истакао да је за НР Кину њена, од 1949. године отцепљена провинција Тајван, "црвена линија" која се не може прећи. Кинески председник се, такође, нада да ће САД, НАТО и Европска унија ући у "свеобухватни дијалог" са Москвом.

Три нивоа интереса

Азијске културе – било балијске или конфучијанске – клоне се сукоба.

Си је изложио три нивоа заједничких интереса: спречавање сукоба и конфронтација, што доводи до мирног суживота; имати користи од међусобног развоја; те промовисати глобални опоравак од Ковид-19, борити се против климатских промена и решавати регионалне проблеме координацијом.

Наглашена је спремност НР Кине за сарадњу са САД. Обе стране морају да се позабаве многим глобалним изазовима обнављајући дијалог суспендован после веома провокативне августовске посете Тајвану досадашње председнице Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси.

Утисак је да самит ништа није променио, нити се значајније напредовало. Управо је усвојена америчка Стратегија националне безбедности по којој је НР Кина "једина земља" спремна да преобликује међународни поредак противно вољи Вашингтона.

(Анти)кинески јастребови у Вашингтону са обе стране политичког слива остају моћни. У догледно време јаз између демократа и републиканаца вероватно неће бити смањен, јер им је консензус ограничен на тврду линију према НР Кини.

Нови председник Представничког дома Кевин Мекарти из Републиканске странке обећао је да ће следити Пелосијеву и посетити Тајван. Доналд Трамп, истичући кандидатуру за поновног предедника САД, зарекао се да ће "још више пресећи везе са Кином". То би уништило сваку преосталу добру вољу коју је омогућио самит Сија и Бајдена и створило нове опасне кризе у Тајванском мореузу и шире.

Бајденови сарадницису сугерисали су Пекингу "постављање основе за везе". "Но, та основа је вероватно више стаклена него бетонска и морамо бити пажљиви због ризика да пукне или се разбије", упозоравају из Кинеског центра Универзитета у Окфорду.

Вежба префињености на Балију

Балијска култура, стална вежба у префињености, не прави разлику између стварног, "секала", и привида, "нискала". Стварност показује да Си има мало разлога да прихвати Бајденова уверавања. Како ствари стоје, сада се ради о "нискали".

За утеху, 17. самит Г20 је показао да и у време тешког акутног глобалног стреса - после пандемије, све веће забринутости због рвања САД са НР Кином и Русијом - средња сила попут Индонезије може играти драгоцену улогу.

Прагматизам, равнотежа и несврставање добро су служили председнику Видодоу и Индонезији. Као организатори самита Г20 били су веома успешни у деликатним задацима које је Мохамeд Хата, један од оснивача Индонезије, описао 1950-тих као "пливање између хриди".