Опијум као вековни адут Запада

Продаја дроге је током више од шездесет година 19. века представљала главни извор прихода британске империје у Индији и њеним односима са Кином
Опијум као вековни адут ЗападаGetty © Orlando /Three Lions/Getty Images

Према подацима које је у свом капиталном делу "Кинески свет" објавио француски синолог Жак Жерне, од око 400 милиона (обрачунских) долара у сребру, унетих у Европу између 1571. и 1821. године из Јужне Америке и Мексика, половина је употребљена за куповину кинеских производа.

Увоз чаја из Кине у Европу повећан је са 12.000 тона 1720. на 360.000 тона 1830. године. Ту су и остали кинески производи чији извоз у Европу расте током 18. века: свила, фини памучни производи...

Податак упечатљиво говори сам за себе.

Да би сузбили дефицит у трговини са тада најразвијенијом земљом света, говорим о Кини друге половине 18. века, Британци су се сетили опијума.

Жак Жерне нас обавештава да је почетком 18. века, када је кинески извоз у Европу почео да се захуктава, у Кину годишње уношено око 200 џакова опијума. Увоз опијума забрањен је већ 1729. године.

Источноиндијска компанија 1773. године стиче монопол на кријумчарење опијума и развија узгајање мака, најпре у Бенгалу, а потом у Малви и централној Индији.

Већ 1810. године на југ Кине уноси се до 5.000 врећа са по 65 килограма опијума, упркос свим забранама централне кинеске владе (1796, 1813, 1814, 1839, 1859).

Опијум је постао главни извозни производ Запада, потирући кинески спољнотрговински суфицит заснован на извозу памучних производа, свиле, чаја, порцелана и других производа.

Отпор за дивљење

Неке сцене отпора Кинеза изазивају до данас дивљење.

Почевши од 3. јуна 1839. године, 500 радника у служби кинеске државе у Кантону је 23 дана уништавало опијум енглеских трговаца, бацајући га у море.

Двадесет шести јун, дан када су Лин Цесуови људи завршили посао уништавања опијума, данас се обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге.

Лин Цесу је, потом, упутио дирљиво писмо краљици Викторији.

У писму је нагласио да је Кина за Велику Британију обезбеђивала вредну робу, попут чаја, порцелана, зачина и свиле, док је њена земља за узврат слала само "отров".

"Налазимо да је ваша земља 60.000 или 70.000 лија далеко од Кине. Ипак, постоје варварски бродови који настоје да дођу овамо ради трговине како би остварили велику добит. Богатство Кине користи се за добит варвара. То ће рећи да је велики профит који направе варвари сав узет од законитог кинеског дела. По ком праву онда они заузврат користе отровну дрогу да повреде кинески народ? Чак и ако варвари нису нужно намеравали да нам нанесе штету, грабећи добит до крајњих граница они безобзирно повређују друге. Хајде да питамо, где вам је савест?", написао је Лин Цесу краљици Викторији.

Кажу да ово писмо, на свој начин актуелно и данас, никада није стигло до краљице Викторије.

Остало је мање или више позната историја.

Уследила су два опијумска рата, узурпација кинеских лука и девастација кинеског државног ткива, заустављена након тешких пораза тек стварањем модерне Народне Републике Кине 1949. године.

image