Украјина, "enfant terrible" колективног Запада
Руски дипломата Алексеј Полишчук, после састанка у Берлину фебруара 2022. године, је оценио да се "Кијев на састанцима Контакт групе и Нормандијског формата понаша као размажено дете"
У марту прошле године, чланови словеначког бенда Лајбах открили су да би желели да наступе у Русији и Украјини. Разлог?
"Уметност и култура – иако себе не видимо сасвим у том рангу – морају одлучно да наступе као фактор повезивања и превладавања глупих предрасуда. Ми смо спремни одмах да кренемо у Украјину, а потом и у Русију како бисмо у обе државе одржали концерт, уколико би то било логистички изводиво", поручили су тада.
Годину дана касније, жеља им се умало испунила; вест да ће иконична словеначка група бити прва инострана која ће одржати концерт у Кијеву објавили су недавно водећи англосаксонски медији, од "Вашингтонпоста" до "Гардијана".
А онда је уследио хладан туш – украјински организатор је, иако се радило о хуманитарном концерту заказаном за 31. март, напрасно стопирао продају улазница и отказао наступ словеначког бенда и то због "контроверзног става Лајбаха о конфликту у Украјини".
"Не одбацујемо руску уметност"
Словеначки рок састав је потом објавио да је разлог раскола био изричит захтев локалног организатора да се чланови Лајбаха изјасне, без врдања, да су "сви Руси лоши и да је сва руска уметност безвредна", на шта, кажу, "наравно да нисмо могли да пристанемо, никако".
Аферу је потпалио лондонски "Гардијан" који је претходно навео речи једног од чланова бенда да је сукоб у Украјини "цинични посреднички рат за геостратешке интересе суперсила и финансијског капитала, посебно војно-индустријског комплекса".
"Мир се може и мора постићи само и искључиво интензивном дипломатијом, озбиљним разговорима за зеленим столом, посебно између Америке и Кине који су главни играчи на шаховској табли, уз два протагониста непосредног сукоба, Украјине и Русије", истакли су чланови Лајбаха у саопштењу мејлом, како и иначе комуницирају са медијима, што је за украјинског организатора била кап која је превршила чашу иако је Лајбах нагласио да "уметност не сме поклекнути пред оружјем, него гласно давати смисао и снагу животу како би се одупрли насиљу рата", уз позив да се "не допусти да цинизам рата или цинизам стратешких интереса капитала сасвим претвори наше животе у ванредно стање".
Лајбах је у јеку напада на друштвеним мрежама, потеклих махом из Украјине и балтичких држава, покушао да санира штету објавом "прогласа" украјинском народу у коме је Украјинцима изразио "недвосмислену подршку у овом рату"; у истом даху је додао и да су већ "отказани сви планирани концерти у Русији".
Бенд је подвукао и да су "у свим интервјуима осудили руску агресију у овом рату". Упркос томе, Украјина им није опростила што су "проглас" закључили напоменом да "не одбацују руску уметност".
"Да не буде забуне – волимо руску књижевност, музику и уметност ... волимо Достојевског, Булгакова, Чајковског, Скрјабина, Мајаковског, Татлина, Родченка и Ел Лисицког – да споменемо само неке – и увек ћемо!", поручио је Лајбах критичарима у Кијеву, да би "проглас" којим је отворено заузео страну у рату, завршио ускликом "Слава Украјини!".
Затим су у изјавама за словеначке медије додали да "уметност мора бити провокативна, неодговорна и политички некоректна, јер – све друго је лаж".
Кривица за рат на Западу и НАТО-у
Упркос осуди Русије због украјинског конфликта, упозорили су да одговорност за рат сноси и Запад због погрешних потеза, међу којима истичу проширење НАТО пакта које је "сатерало Путина у ћошак". Зато је "и НАТО одговоран за рат", за који се, кажу, "не зна, ко га је први почео".
Због ставова о узроцима украјинског рата који "нису идентични украјинским, очекивали смо жучне реакције, али не и отказивање концерта", признао је за словеначке медије Иван Новак, фронтмен Лајбаха.
Убрзо је стигао киван одговор из Кијева; између осталог, оптужени су да "погрешно пишу и име главног града Украјине", Кијев уместо Кyив. Лајбах је на ту оптужбу реаговао поуком да се "Русија широм света пише са великим словом Р - а не малим", како се практикује у Украјини.
То је била још једна кап, која је прелила чашу… Али, то није једини такав пример. Само неколико дана пре тога, украјински амбасадор у Љубљани Андриј Таран је ни мало дипломатски осудио писмо у коме је 80 словеначких интелектуалаца, на челу са двојицом некадашња председника Словеније, позвало на прекид ватре и дипломатско решење конфликта које би вратило мир у Европу.
"Паметни људи никада не би потписали такво писмо, то су људи који су остали у прошлости", обрушио се украјински амбасадор у Словенији и на двојицу првопотписаних, не марећи што је тиме и Милана Кучана и Данила Тирка, у словеначкој јавности веома поштоване некадашње државне вође – назвао глупим. Јер шта су друго, ако нису паметни?
Увреду на рачун 80 словеначких истакнутих јавних личности због њиховог позива да зараћене стране приступе преговорима, није ублажила ни тврдња украјинског амбасадора Тарана да "Украјинци, после све патње, не могу да пристану на позиве за мир по сваку цену", чиме није оставио сумњу да је за представника режима у Кијеву "грех" потписника јер се залажу за тражење решења дипломатским путем. Вишак цинизма је да су и актери словеначког позива за мир у уводу осудили "руску агресију", што их ипак није спасло од вербалних шамара украјинског амбасадора.
Као по команди, огласила се и нова словеначка председница Наташа Пирц Мусар. Она је у више јавних изјава изразила подршку не само украјинском председнику Владимиру Зеленском него је на председничком Твитер профилу објавила и видео снимак на коме пева - украјинску народну песму. Уз то је Украјинцима посветила и стихове песника Карла Дестовника Кајуха, 21-годишњег словеначког партизана којег су 1944. године убили нацисти.
"Злоупотребити антифашисту Кајуха за подршку украјинским нацистима – то доказује да фашистичкој служавки Наташи Пирц Мусар ништа није свето када се ради о профиту и новцу!", тако су се на твитер словеначке председнице одазвали у Социјалистичкој партији Словеније.
Оба случаја показују до које мере су представници кијевског режима постали надмени и незахвални у односу према грађанима европских држава који финансирају њихове избеглице и шаљу помоћ у новцу и оружју.
Миљеници Америке не моле, већ захтевају сву могућу подршку од америчких вазала у Европској унији, а ако је не добију - узврате увредама и претњама. Били смо сведоци сличног понашања и у Немачкој, где је (сада већ бивши) украјински амбасадор Андриј Мелник вређао немачког канцелара Олафа Шолца и председника Валтера Штајнмајера.
Украјинизација Европе
"Украјина је забранила опозицију, руску православну цркву, руску књижевност, руски језик... То су те европске вредности. И сада очекујете да толеришу некога, ко нема 100% исте погледе као они?", саркастично се на "случај Лајбах" осврнуо један од словеначких коментатора.
Дијагноза свега тога постављена је, међутим, већ дванаест дана уочи почетка Специјалне руске војне операције у Украјини, када је 12. фебруара 2022. руски дипломата Алексеј Полишчук, после састанка у Берлину, оценио да се "Кијев на састанцима Контакт групе и Нормандијског формата понаша као размажено дете".
Према његовим речима, украјинска страна је чак покушавала да једнострано измени захтеве, наведене у споразумима из Минска.
"У Берлину је ове недеље одржан онлајн састанак Контакт групе и састанак саветника лидера земаља у Нормандијском форманту. Опет безуспешно. Кијев се на таквим састанцима често понаша као enfant terrible, размажено дете, покушавајући да 'искриви' одредбе које су црно на белом написане у 'Комплексу мера', негодовао је Полишчук.
Годину дана касније, психолошки профил "размаженог детета" над којим су старатељство по налогу Вашингтона преузеле америчке марионете у Европи – приметно се погоршао. У међувремену смо сазнали и да су споразуми из Минска били пука превара којом је Запад у такозваном Нормандијском формату (Француска и Немачка) куповао време за украјинску војску и припремао је за рат са Русијом. Управо зато се, иако државе ЕУ понављају мантру о "европеизацији Украјине" заправо дешава обрнут процес - "украинизација" Европе. И све то захваљујући "размаженом америчком чеду" (Украјини) и њеном Америци податном председнику.
То се лепо види и на белосветским "турнејама" Зеленског: ниједна ратна "играчка" му није довољна. Када добије топове, он жели тенкове, а када добије тенкове, он хоће бомбардере...
Док добија нови и нови ратни провијант са Запада, снимци из украјинских варошица показују људе везане за стубове, уништавање милиона руских књига, примере нечовечног поступања украјинске војске према заробљеницима и цивилима... Ко изрази сумњу у оправданост "украјинског рата" - изложен је јавним нападима, чак претњама смрћу, иако суштина проблема није ни у Русима ни у Европљанима који не мисле исто као украјински националисти, већ у режиму у Кијеву који се одрекао суверенитета за рачун потчињавање читаве државе наређењима из Беле куће и Пентагона.
