На нишану "Велике сестре": Зашто Брисел уводи интернет полицију

Цензура у западним, на први поглед "слободним" либералним демократијама до сада је била вешто прикривана, што су недавно разоткрили и подаци о притиску америчких обавештајаца на друштвену мрежу X, некадашњи Твитер. Захваљујући новој директиви (закону) о дигиталним услугама, која је 25. августа ступила на снагу широм Европске уније, до сада донекле прикривана цензура унутар ЕУ - постаје директна. И бруталнија. Да би избегли високе глобе, велики друштвени медији од петка у потпуности морају да се повинују захтевима Европске уније када је у питању спорни Закон о дигиталним услугама (познат под енглеском скраћеницом ДСА).

ДСА, између осталог, обавезује све велике онлајн платформе да брзином муње са својих сајтова уклоне "незаконит садржај, говор мржње" и такозване "дезинформације". У супротном, суочиће се са казном у висини до шест проценатањиховог годишњег глобалног прихода. Мање платформе се неће наћи одмах на удару нове цензорске директиве, већ од наредне године. У међувремену ће вежбати уклањање "нелегалних садржаја, говора мржње и дезинформација".

ДСА предвиђа и "механизам одговора на кризу" (члан 36) који је моделиран према оригиналном ад хок одговору Европске комисије у вези са сукобом у Украјини, који захтева од платформи да "предузму мере за ублажавање 'дезинформација' у вези са украјинским конфликтом".

Русија - главна мета цензуре

У говору почетком јуна, потпредседница Европске комисије Вера Јоурова није крила која држава је главна мета цензуре - Русија. Комесарка је незадовољна јер је "напредак у кључним аспектима преспор, посебно када је реч о суочавању са прокремаљском ратном пропагандом..."

Све то је брине нарочито зато што се ближе европски избори: "Док се припремамо за изборе унутар ЕУ ​​наредне године, позивам платформе да појачају напоре у борби против дезинформација и да се позабаве руским манипулацијама информацијама у свим државама чланицама и на свим језицима, било великим или малим."

Како то изгледа у пракси, можемо видети на примеру Словеније. Док Брисел захтева све већу онлајн цензуру, послушна словеначка влада већ уводи – онлајн полицију. И док се на "сунчаној страни Алпа" сви баве последицама поплава које су разориле две трећине државе, словеначка власт се латила брзе израде закона који ће све новине из директиве ДСА увести у домаће законодавство.

Словеначки медијски стручњаци су једнако брзо открили главни недостатак "свемогуће директиве" - реч "дезинформација" помиње се чак 13 пута, али нигде није дефинисано шта тачно значи тај појам. Отуда свака власт може прогањати наводне дезинформације према сопственом нахођењу, јер празне формулације може да попуни било којим садржајем. Управо то је у прошлости било омиљено оруђе многих тоталитаризама, пошто омогућава увођење цензуре и забране иначе тачних, али политички неподобних мишљења под маском борбе против "чињенично нетачних изјава".

Закон предвиђа увођење и такозваног координатора дигиталних услуга, надлежни орган коме је поверен надзор над спровођењем новог прописа. Та улога је припала Агенцији за комуникацијске мреже и услуге Републике Словеније (АКОС). Бивши судија Европског суда за људска права Боштјан М. Зупанчич је у овом прегнућу словеначке владе препознао знак за узбуну. "У суштини, предлог владе премијера Голоба је, као прво, нелегитиман; као друго, нелегалан; као треће, неуставан, и, четврто, супротан Европској конвенцији о људским правима", упозорава некадашњи словеначки судија суда у Стразбуру.

Интернет полиција

На друштвеним мрежама врве критике на рачун новог закона у коме медији виде окидач за увођење "интернет полиције". Поједностављено речено – тамо где је некада била неопходна судска одлука да се одређени садржај забрани на мрежи, убудуће ће бити довољна уредба државне агенције. Истина, накнадно покретање судског поступка биће и даље могуће, али се већ сада зна да ће тај процес бити папрено скуп и неизвестан, нарочито због улоге Европске комисије као политкомесара чија је реч последња. Зато се очекује да ће већ претња изрицања "поједностављене" прекршајне казне уродити плодом тако што ће жртва сама уклонити садржај који је добио ознаку да је "непримерен", иако се можда ради о тачном, али за власт непријатном коментару, мишљењу, чињеници…

Европска комисија је ту и тужилац и судија истовремено – али то очигледно не смета никоме у земљама ЕУ. Тако је пут у пакао и у овом случају поплочан добрим намерама.

Нацрт словеначког закона дефинише и процедуре за потврђивање органа за вансудско решавање спорова, као и за доделу статуса верификованих истраживача и пријавитеља од поверења који ће бити задужени за лов на дезинформације.

То је модерна верзија потказивача, позната из тоталитарних времена. Они ће бити на првој линији борбе против ширења великих количина "незаконито" креираних садржаја од стране корисника онлајн посредничких платформи. Од доушника се очекује да властима дојављују и цинкаре информације за које сматрају да су нетачне. Очекује се да ће захваљујући њиховим пријавама бити уклоњена већина "несумњиво незаконитог садржаја" и пре него што отклањање незаконитости буде покренуто путем интерног механизма за решавање жалби и коришћењем правосудних канала.

Границе слободе јавне речи

Описани систем ће у великој мери незаконито ограничити слободу говора у ЕУ (наравно, и у Словенији која је део блока), уверени су критичари нове уредбе. Намеће се питање и ко су ти "проверени истраживачи и поуздани подносиоци" пријава чије ће дојаве довести до уклањања (наводно) "незаконитих садржаја". Реч је о невладиним организацијама финансираним од стране америчких корпорација и парадржавних фондова из Вашингтона и Брисела (Мета, НЕД, Рокфелер фонд и слични), а које се већ баве "провером чињеница".

Словеначки десничарски медијски портали први су дигли повику против нове регулативе која ограничава слободу говора у Словенији, иако је опасност по слободу јавног дискурса у ЕУ много шира.

"Заправо, Голобова влада уводи нову Удбу. Они траже протуве које ће потказивати властима о чему људи пишу и о чему размишљају", упозорава лист "Демократија".

Коначна одлука о томе шта јесте а шта није нетачна информација остаје у рукама Европске комисије, гладне моћи и у скандале упетљане извршне власти Уније. Дакле исте институције која бескрајним санкцијама против Русије уништава економску будућност ЕУ, и чија је шефица Урсула фон дер Лајен дубоко огрезла у "аферу Фајзергејт", један од највећих корупцијских скандала у њеном 64-годишњем постојању. Управо та и таква Европска комисија доделила је себи тапију да одлучује шта јесте, а шта није "дезинформација", чиме подиже масовну цензуру на ниво какав у Европи није виђен од краја Хладног рата. Брисел ће у обављању тог задатка, по речима комесара ЕК, имати "извршна овлашћења слична онима које има у антимонополским поступцима". Иако су слобода говора и слободни медији камен темељац сваке истинске либералне демократије, од сада ће Европска комисија одређивати где су границе слободе јавне речи.

Неограничен приступ свим платформама

У недавном разговору који је Расел Бранд водио на свом подкасту "Остани слободан" (Stay Фрее) са новинаром Метом Таибијем, Таиби је објаснио циљ нове европске директиве: "Владе желе апсолутан, потпун приступ свим подацима које нуде медијске платформе. Желе да имају овлашћење да уђу и модерирају, или бар учествују у процесу модерирања. Такође желе да људи, које су именовале за 'поуздане пријавитеље' – како су описани у европском законодавству – имају неограничен приступ свим платформама. Под 'пријавитељима' подразумевају те спољне, квази-владине агенције које ће медијским платформама диктирати шта могу, а шта не смеју да објаве, на пример у погледу безбедности вакцина." Или суштине конфликта у Украјини.

Нема сумње да нова уредба Европу претвара у правни амбијент непријатељски настројен према слободи говора. Једно од главних оправдања за све агресивнији став Колективног запада према другим земљама ("џунгли", како их види највиши дипломата ЕУ Жозеп Борељ), јесте обуздавање покрета који предводе Русија, Кина, Бразил, Иран, Јужна Африка... против униполарниг, ауторитарног света, чиме задиру у америчко и европско "економско двориште".

Отуда се Колективни запад код куће (или, што би рекао Борељ, у својој "баштици") све брже креће у правцу повећања цензуре и контроле над оним што људи смеју да напишу, кажу или мисле. То ће од сада, у стилу Орвеловог романа "1984", одређивати "велика европска сестра" – Европска комисија вођена аутократском палицом Урсуле фон дер Лајен.