Лов на вештице под кринком "борбе против дезинформација": Укидање слободе говора по диктату Америке
Последње мерење јавног мњења широм чланица западног војног пакта открило да је подршка НАТО-у у Словенији рапидно опала. Међу чланицама НАТО-а, нижа је само у Црној Гори. Словенија зато сад склапа цензорски меморандум са Сједињеним Америчким Државама...
Порази украјинске војске и све јаснија спознаја да ће НАТО изгубити свој прљави рат у Украјини довели су до све жешћих пропагандних одговора европских влада и њихових државних и парадржавних медијских сатрапа.
Стање на првим линијама фронта, како га описују водећи медији у већини држава Европске уније, па и у Словенији, све је мање у складу са чињеницама, па се и словеначка влада латила старог рецепта – тим горе по чињенице! Тако смо последњих недељу дана сведоци помамне потраге за "руским шпијунима", "пропагандистима" и "путинистима" који наводно трују здраво ткиво европског медијског пејсажа уносећи пометњу својим подлим коментарима и злонамерним информацијама које шире друштвеним мрежама, све како би расцепили јединство русофобијом, иначе, солидно индоктриниране европске јавности.
Врхунац те кампање, бар што се Словеније тиче, било је протеривање потпуковника Сергеја Лемешева, руског војног аташеа у Љубљани. Према наводима Министарства спољних послова, које води министарка Тања Фајон, руски дипломата је "обављао послове који нису у складу са његовим дипломатским статусом". Љубљански медији су се утркивали у објављивању разних инсинуација како је наводно подмићивао јатаке по Словенији и чак исплео "читаву мрежу лажних студената који су преко друштвених мрежа сејали руску пропаганду". За све те тврдње ни државни секретар у министарству Фајонове Војко Волк, који је први лансирао вест о протеривању руског дипломате, а потом ни влади податни медији – нису објавили ни један једини доказ.
Хистерија је достигла врхунац протекле седмице када је објављено да су "руски хакери напали низ сајтова важних словеначких институција", од интернет стране словеначке председнице до РТВ Словеније. Што је био шлагворт за државне медије да "анализирају" спектар критичних записа о НАТО-у, објављених на словеначким друштвеним мрежама. А таквих није мало с обзиром на то да је последње мерење јавног мњења широм чланица западног војног пакта открило да је подршка НАТО-у у Словенији рапидно опала. Међу чланицама НАТО-а, нижа је само у Црној Гори.
Бој против страних дезинформација
Иако мејнстрим медији чврсто подржавају политику владе поводом рата у Украјини, и све то без иједног отклона у виду критике посредничког рата Америке на европском тлу, истина, додуше кроз иглене уши, ипак допире до јавности кроз алтернативне медије и објаве на друштвеним мрежама.
Јавно блаћење оних који се усуде да гласно изразе разумевање за ставове Русије или се једноставно залажу за мир у Украјини, већ подсећа на времена Џозефа Макартија у САД и прогон неистомишљеника у претходном режиму, мада је сада све још изопаченије, јер наводне "руске пропагандисте" денунцирају такозвани "борци за демократију и људска права".
Сва та пропагандна магла је умало прикрила да се у међувремену на подручју слободе говора догодило нешто изузетно важно, прикривено од очију јавности – словеначка влада је 28. марта усвојила одлуку о потписивању посебног "меморандума" са администрацијом америчког председника Бајдена, што ће бити основа за "бој против страних дезинформација".
"Влада Републике Словеније усвојила је одлуку о закључењу Меморандума о разумевању између Владе Сједињених Америчких Држава и Владе Републике Словеније о мерама против страног манипулисања информацијама. Реч је о сарадњи и размени најбољих пракси уз истовремено успостављање словеначког националног модела за борбу против дезинформација. Влада је овластила Сању Штиглиц, државног секретара у Министарству спољних и европских послова, да потпише меморандум", наводи се у кратком саопштењу владе премијера Роберта Голоба. Словеначка власт је "цензорски споразум" са Америком покушала да сакрије, уденувши га у салату бројних других одлука наведених у записнику са исте седнице, а уз то је избегла да га објави међу важним вестима на првој, електронској страници портала Голобове владе.
Савремена цензура
О каквим "мерама" и каквој "најбољој пракси" је реч, биће јасно тек када (и ако) буду објављене. Али већ сада је јасно да такав "меморандум" неизбежно угрожава слободу говора у Словенији, јер уводи "сарадњу и размену најбољих пракси" са државом која прогони оне који другачије мисле, о чему сведочи пример Џулијана Асанжа, публицисте и оснивача "Викиликса". Укратко, Вашингтон се озбиљно намерио да прогања и друге стране новинаре уколико објаве, попут Асанжа, истините информације у матичним медијима са седиштем изван САД, а којима Америка не пружа заштиту својим 1. уставним амандманом. Штавише, Америка гони стране новинаре на основу Закона о шпијунажи из 1917. године, насупрот ранијим пресудама Врховног суда САД у случају "Пентагонских папира" који је такав прогон прогласио незаконитим.
Поврх свега, контроверзни амерички закон о шпијунажи никада није прошао тест судске провере јер су сви оптужени, суочени са драконским казнама, радије пристали на "нагодбу". Ту треба додати и сталне притиске америчких тајних служби и агенција на вође корпорација "Фејсбук", "Икс", "Гугл" и других; ти притисци су богато документовани и представљају доказе да су државни органи САД овим компанијама претили санкцијама и тако постигли повлачење многих, чак и потпуно тачних информација са њихових сајтова. Тако изгледа у пракси савремена цензура.
И та пракса, кроз мала врата, међу првима баш кроз Словенију – сада метастазира по Европи!
Ма шта о свему томе мислили, чињеница је да "словеначки случај" указује да медијска битка у Европи улази у нову фазу. Не само да се на нивоу ЕУ ограничава проток информација које нису по вољи политичких олигарха, уз већ постојеће апсурдне и штетне забране рада неких руских медија, него се европске земље, по налогу Америке, већ сада обавезују да ће у своје законодавство унети америчку спорну и драконску праксу прогона новинара и других грађана – на европском тлу.
Без поговора
Да Словенија има аутономна новинарска удружења, овај меморандум би одмах био проглашен за невероватан скандал. И поништен после бурних протеста у јавности. Али Словенија очигледно више нема новинаре склоне критици девијантних појава, па се империјална наређења у америчкој подалпској провинцији, званој Словенија, извршавају без поговора.
Други велики проблем поменутог меморандума је исти као и у свим тоталитарним системима – проблематична је крајња растегљивост појмова који се користе за инкриминацију критичара режима. У Југославији је то био члан 133, а у "модерној" ЕУ – то су наводне дезинформације. Ко пажљиво прочита нови Акт о европским медијским слободама, односно Европски закон о медијима, откриће да се у њему чак девет пута појављује инкриминација "дезинформације", али без објашњења о чему се уопште ради...
То отвара непрегледан простор за манипулације и процесуирање критичара актуелне спољне и унутрашње политике ЕУ. То је стаљинизам у обличју Европске уније и Америке.
Таргетирани медији или појединци могу, утехе ради, да поднесу жалбу. Проблем је што одлучивање Европског суда за људска права траје по неколико година, понекад деценију и више. У међувремену, слобода говора ће бити дефакто ограничена у многим земљама ЕУ. Да је истина у рату прва жртва, у овом случају видимо сасвим јасно. Политичари и новинари који подржавају такву "борбу против страних дезинформација", скројену по америчком диктату, не схватају да секу грану слободе говора на којој седе.
"Истина"
Словеначки потпис америчког меморандума, како показује извештај о мучењу Асанжа који је написао специјални известилац УН, као и извештаји о покушајима његове ликвидације, о шпијунирању не само Џулијана него и његових пријатеља и породице, уз сличне америчке "праксе" – представљају кршење Европске конвенције о људским правима, а у конкретном случају и словеначког устава.
Ситуација је шизофрена: док политичари у Словенији у свакој прилици истичу "суверенитет" и "независност" државе, у истом даху понизно пристају да прогон непоћудних словеначких новинара и медија ускладе са америчким. И то чини Голобова влада, иако су се све странке владајуће коалиције уочи избора 2022. заклињале бирачима да ће, ако буду изабране да воде државу – Асанжу у Словенији понудити азил.
У међувремену, домаћа публика "купује" званичну НАТО пропаганду о "ничим изазваној руској агресији". Ипак, џепови отпора полако расту – према истраживањима јавног мњења, више од трећине испитаника би на референдуму гласало за излазак Словеније из НАТО-а; усред Љубљане се повремено окупљају групе људи да би јавно изразиле подршку Русији, а појавила се и странка Ресница (Истина) која отворено критикује уплитање Словеније у рат у Украјини и има одличне шансе да на предстојећим изборима пошаље посланике и у Европски парламент. За већи преокрет биће потребно још пораза, суноврата стандарда, речју – подилажења главном поборнику тероризма и геноцида у свету, пре него што већини у Словенији сине да су их политичари поново превели жедне преко воде и да је крајње време да их – смене...
