Како је нова "афера плакат" Словенији открила да је чланица – погрешних организација
Плакат НСК је те 1987. савршено послужио својој сврси јер је инсинуирао да је актуелни социјалистички режим у Југославији сумњиво сличан нацистичком Трећем рајху. Зато је био политички експлозиван. Слично првој "афери плакат", и ова недавна носи скривену поруку, иако је до сада тек неколицина успела да је дешифрује
Словенију је недавно потресла нова "афера плакат". Иронијом судбине је државу, познату по тајном и мучком "брисању" готово 26.000 људи пореклом из република некадашње СФРЈ из регистра сталног становништва у фебруару 1992, сада избрисао - Европски парламент.
Приликом представљања посебне публикације поводом скорашњих свеевропских избора, Европски парламент је "избрисао" Словенију са мапе чланица Европске уније. А то се догодило на почетку предизборне кампање "Шта Европа ради за мене?", пропраћене плакатима и лецима са мапом држава Европске уније. Али - без Словеније.
"Инцидент" је у Словенији налетео на љуту критику због грешке у штампању плаката. Словеначки представници у ЕУ и посланици у Европском парламенту одмах су дигли повику, а председница Словеније Наташа Пирц Мусар затражила је моментално исправљање грешке и јавно извињење. Њеном захтеву се придружио и цео словеначки политички врх. Чини се – много буке ни око чега. А о чему се, конкретно, ради?
Млако извињење
Потку спорног плаката представља географска карта Европске уније. Све земље чланице ЕУ су на плакату означене светло плавом бојом, док су земље које нису чланице тамније нијансе. Офарбана у "индиго" плаво, Словенија се придружила групи у којој су Швајцарска и земље Западног Балкана. За већину грађана Словеније је то био шок, јер су, иако само на папиру, "избрисани" из редова 27 чланица ЕУ и поврх свега "придружени" Западном Балкану, земљама бивше Југославије од које се Словенија једнострано отцепила 1991. године. Отуда није необично што је овај "кикс" Европског парламента (ЕП) на сунчаној страни Алпа изазвао лавину огорчених коментара и протеста.
"Захтевамо јавно извињење", хорски су се бунили председница државе и водећи политичари. "Словенија је чланица Европске уније од 2004. године. Оваква грешка је потпуно неприхватљива и непрофесионална", вајкао се у протестној ноти европски посланик Матјаж Немец. Обелоданио је да је затражио од надлежне служба ЕП да открије ко је одговоран за ту грешку. "Негативно сам изненађена објављивањем мапе Европске уније, где се неким европским званичницима очигледно поткрала недозвољена грешка јер Словенију нису сместили међу земље чланице ЕУ. Похвално је што су одмах реаговали сви актуелни европски посланици из Словеније и тражили исправку, а Словенија с правом очекује и извињење", изјавила је тим поводом словеначка председница Наташа Пирц Мусар.
Словеначки стални представник при ЕУ Изток Јарц изразио је разочарање због овог гафа у писму шефици кабинета председнице Европског парламента Роберти Метсоли. Замолио је да се грешка исправи и да се одмах повуче сав материјал припремљен за предизборну кампању. И он је, попут председнице Пирц Мусарове, предложио да се врх ЕУ извини Словенији.
Вође ЕУ су на протесте из Љубљане реаговале хладно; огласила се само прес служба Европског парламента која је за словеначку државну новинску агенцију СТА објаснила да је у питању "непријатна штампарска грешка" и ништа више. Плакат су "допунили", тачније и Словенију офарбали истом бојом као и друге чланице ЕУ те поново послали у штампу.
Захтев за извињење је остао на леду готово две седмице. Када је нервоза у Љубљани због те "увреде" стигла безмало да тачке кључања, из Стразбура је стигло млако саопштење-извињење, па увређеност на словеначкој страни није сасвим ишчилела...
Сав тај заплет је занимљив јер подсећа на другу "аферу плакат" из не тако давне прошлости у заједничкој држави, Југославији.
Скривена порука
Подсетимо, 1987. је "Нови колективизам" као дизајнерски огранак словеначке групе Neue Slowenische Кунст (НСК) за тадашњи Дан младости прерадио постер из времена нацистичке Немачке тако што је аријевске симболе заменио југословенским. Плакат словеначких уметника је чак победио на конкурсу, али онда је избио скандал. Плакат НСК је љубљанска "Младина" намеравала да лансира у јавност на својој насловници, али је тај план омело тужилаштво које је издало налог за заплену целог тиража, па је постер одштампан на унутрашњим страницама броја. Афера је покренула серију расправа на тему где су границе слободе говора у социјализму и шта се крије иза Дана младости и култа личности Јосипа Броза Тита, који се тада обележавао сваког 25. маја.
Плакат НСК је тада савршено послужио својој сврси јер је инсинуирао да је актуелни социјалистички режим у Југославији сумњиво сличан нацистичком Трећем рајху. Зато је био политички експлозиван. Због те и сличних афера су у друштву настале пукотине које су четири године касније довеле до низа унутрашњих потреса, отцепљења и распада државе. Слично првој "афери плакат", и ова недавна носи скривену поруку, иако је до сада тек неколицина успела да је дешифрује јер тектонски помаци које носи са собом – још нису јасно видљиви.
Последња афера поводом игнорисања Словеније као дела ЕУ заправо доказује да је Словенија и након 20 година битисања у оквиру Европске уније и НАТО пакта остала толико безначајна и неважна, непрепознатљива за обе групе, па је чак ни европске бирократе после две деценије не познају довољно добро да би је додале на заједничку мапу. А управо на то, то јест да је "суверенитет у функцији величине (државе)" упозорио је 1990. уочи осамостаљења Словеније од СФРЈ и чувени словеначки економиста др Александар Бајт, којег је тад усред Љубљане због те и сличних "јеретичких изјава" испребијала група патриотски настројених словеначких хулигана.
Далековида опаска др Бајта намеће питање није ли "афера плакат" доказ да се Словенија (чију судбину деле остале мале земље) 2004. прикључила – погрешним организацијама какве су ЕУ и НАТО. Организацијама које су у зениту и које своје чланове не третирају као равноправне партнере, већ их деле на више и мање важне.
Мање важан "играч"
Упоредимо, на пример, положај малих чланица Европске уније где се све више одлука доноси већинским одлучивањем и "квалификованом већином", са организацијом БРИКС која се проширила на десет чланица, док је за чланство заинтересовано још 40 земаља. Унутар БРИКС су све земље једнаке и свака, велика или мала, има право вета. У БРИКС-у нема "једнакијих од других" јер нема ни "прегласавања", што је политика унутар ЕУ. То значи да би глас Словеније у БРИКС-у био много више поштован, стварно равноправан.
Унутар ЕУ се схватање "демократског одлучивања" развија у супротном правцу – све више чланица (које подржава чак и словеначка владајућа елита) залаже се да се одлуке доносе већинским одлучивањем, што значи да поједине чланице Европске уније постају све мање важне, јер приликом доношења важних одлука неће имати ни право "вета". Стога ће их веће чланице још лакше игнорисати, па ће и Словенија постати још мање важан "играч" упркос формалном чланству и "једнакости међу једнакима". Само што се сада испоставило да су неки много једнакији. Резултат је да државе, попут Словеније, постају неважне и све мање запажене на светском паркету. Зато се Словенији врло вероватно може десити да и убудуће буде скрајнута са неке нове мапе ЕУ.
Економски суноврат Запада предвођеног Америком, Канадом, Уједињеним Краљевством и Европском унијом, из дана у дан постаје све очигледнија реалност. Са укупним БДП-ом од 23,6 билиона долара, очекује се да ће чланице БРИКС до 2030. представљати више од половине глобалног економског раста. Уколико Брисел настави са праксом и притисцима да се све те државе морају повиновати "европским стандардима" иначе ће их казнити увођењем санкција, може се догодити да ће се у свету изоловати и осамити сама ЕУ, заједно са Америком.
Што се БРИКС-а тиче, извесно је да им се не би омакла грешка приликом штампања мапе чланица, док се у ЕУ таква "омашка" догоди онако, узгред. Зато што су мале земље безначајне за оне које себе називају староседеоцима и "нуклеусом" ЕУ. У том духу нико не разговара о стратешким проблемима са Љубљаном (или Загребом), кад су на располагању Берлин и Париз. Љубљана тај аксиом демонстрира и кроз сопствену дипломатску праксу јер се увек повинује захтевима "нуклеуса" ЕУ (Немачке, Француске) и Вашингтона. Па где је онда "сувереност" такве државе?
Фикција, не реалност
Одговор није тежак и открива да је "сувереност" за коју се већина грађана Словеније одлучила 1991. данас у великој мери фикција, а не реалност. Земље попут Словеније су суверене само на папиру, а у стварности су вазали већих "играча". Са друге стране, други центри моћи дају више шанси управо таквим државама – али само ако знају да сачувају свој суверенитет од мешања других држава, по правилу Сједињених Америчких Држава. Развојна банка БРИКС-а и Аранжман о контингентним резервама (ЦРА) већ пружају преко потребну финансијску подршку и стабилност државама чланицама.
Могућности за међусобну економску корист кроз БРИКС превише су важне да би се их занемарило. Стога је права порука најновије словеначке "афере плакат" за грађане Словеније мучнија него што посматрачима изгледа на први поглед. Јер нема сумње да би Словенија, као и све друге државе које ће из Европе убудуће приступити БРИКС-у, могла да рачуна да би била цењена, слично као што је некада била Југославија као једина несврстана европска земља за организацију Покрета несврстаних.
Наоко баналних 12 дана чекања на извињење Европске уније које је тражила председница Словеније, можда је први јасан знак да је Љубљана државу учланила у – погрешну организацију. Друго је питање да ли би Словенија и друге државе које су данас заточеници ЕУ олигархије, могле да исправе своју грешку и у будућности се прикључе БРИКС? Можда, али би претходно морале да реше још један проблем. Члан БРИКС у принципу може да постане свака држава, али не и она која према слову међународног права спроводи незаконите економске санкције усмерене на чланице те организације. Словенија би, дакле, могла да побегне из чланства у девастирајућим организацијама, али би претходно морала да укине санкције Русији и дискриминаторне мере које је увела другим БРИКС државама. Боље икад, него никад...
