Разгледнице са Епстиновог острва

Укупно 19 докумената на више од 300 страна је отпечаћено на основу одлуке судије окружног суда Лорете Преске. Настала је свеопшта паника међу славним личностима које никако не желе да се у јавности сазна да су биле Епстинови гости на његовом озлоглашеном острву где су организоване оргије са малолетницама.

Поред онога што смо од раније знали за Била Клинтона, принца Ендруа и друге осрамоћене Епстинове блиске пријатеље, открили смо да су Епстина посећивале и многе далеко респектабилније личности из света политике, науке и културе, попут славног физичара Стивена Хокинга, чувеног лингвисте Ноама Чомског и Оскаром награђених глумаца Леонарда ди Каприја и Кејт Бланшет.

Мејнстрим медији на Западу, који су дуго и доследно заташкавали све вести везане за Епстина и Максвелову, одједном су напрасно одучили да овом објављивању судских докумената посвете највећу могућу пажњу.

Већ данима нас, на радост простог пука вечито гладног скандала и сензација, затрпавају својеврсним разгледницама са Епстиновог острва у којима можемо да сазнамо да је принц Ендру имао лутку која је личила на њега и коју је користио током својих сексуалних односа с са Вирџинијом Џуфре, као и да је Клинтон лично ишао у редакцију "Венити фера" и претио уредништву магазина да никако не објављују причу о Епстину и секс трафикингу.

Чини се, ипак, да је читав овај таблоидни игроказ са декласификованим судским документима само спин и димна завеса која има за циљ да преусмери пажњу јавности са далеко значајнијих и непријатнијих питања на која још немамо задовољавајуће одговоре.

То да Бил Клинтон “воли девојке јако младе”, како је Епстин наводно рекао једној од жртава Јохани Сјоберг, то и није нека епохална новост, као што није новост да је Гислејн Максвел плаћала малолетне девојке да масирају и изводе лезбо представе за бројне Епстинове пријатеље из богаташких и политичких кругова попут бившег гувернера Новог Мексика Била Ричардсона и Леса Векснера, власника Викторија сикрет бренда.

Она права питања на која никако да добијемо званичне одговоре тичу се Епстиновог крајње сумњивог самоубиства у њујоршком затвору 2019, али и његове повезаности са обавештајним службама која му је омогућавала да годинама буде недодирљив за правосудне органе.

У том смислу, требало би обратити пажњу на сведочење његовог брата Марка Епстина који се недавно, гласом али не и ликом, појавио у емисији код Такера Карлона где је изнео озбиљне оптужбе које руше званични наратив о Епстиновом самоубиству.

По Марку Епстину, не постоји могућност да се његов брат убио на начин који је у сагласности са закључцима званичне истраге.

Епстин се код Такера Карлсона позвао на мишљење чувеног судског патолога Мајкла Бадена који је још 2019. утврдио да преломи који је Епстин имао на свом врату упућују на далеко већу вероватноћу да је убијен дављењем, а не да се обесио.

Исто тако, положај у коме је тело нађено захтевао би постојање видљивих подлива у доњим екстремитетима због постмортем сливања крви, али тих подлива није било.

Чињеница да је Џефри Епстин, због претходног покушаја, већ био “под самоубилачком присмотром” чини невероватним да су камере у његовој ћелији престале да раде баш у тренутку самоубиства, али и да његов брат не може да добије на увид снимке камера изван ћелије који би показали да ли је неко улазио и излазио из његове ћелије.

Наводно снимке ходника већ је лично прегледао Вилијам Бар, тадашњи министар правде, и утврдио да никаквог кретања око ћелије није било, што потенцијалну заверу подиже на највиши могући ниво америчке администрације.

Марк Епстин такође сматра да није вероватно да би његов брат покушао самоубиство само неколико дана пре судског саслушања, на коме је постојала реална могућност да буде пуштен да се брани са слободе уз кауцију, као и да постоје многи моћни људи и Епстинови саучесници који су имали интерес да елиминишу озлоглашеног милијардера као незгодног сведока.

            Праћење те конспиративне нити доводи нас до Арија Бен-Менаша, израелског бизнисмена и бившег војног обавештајца, који је у више наврата изнео тврдњу да је Џефри Епстин, иза маске девијантног богаташа и хедонисте, заправо све време радио за Мосад и да му је задатак био да прибавља материјал за уцену утицајних људи у различитим круговима у САД како би пристали да подржавају беспоговорно произраелску политику.

Бен-Менаш тврди да је покојни Роберт Максвел, медијски тајкун и отац Епстинове дружбенице и саучеснице Гислејн, дугогодишњи Мосадов сарадник, кога је он лично регрутовао, као и да је врбовање Епстина ишло преко ћерке.

Такође је занимљиво поменути да је и сам Роберт Максвел погинуо 1991. под мистериозним околностима када је наводно пао са своје јахте у близини Канарских острва. Позната је обавештајна метода “медених замки” коју су, током година Хладног рата, нарочито користиле британске и совјетске службе а која се састојала из намештања компромитујућих сексуалних сусрета и њихово снимање за потребе уцене и сакупљања информација, што нас доводи у ситуацију да Епстинове оргије са разним утицајним људима ставимо у сасвим другачији контекст.

Посматрано из тог угла, више од 30 документованих сусрета које је Епстин у периоду између 2013. и 2017. имао са Ехудом Бараком, генералом и бившим израелским премијером, делују далеко мање безазлено.

Треба се такође подсетити да је управо чувени адвокат Ален Дершовиц био тај који је испреговарао Епстинову умањену затворску казну и имунитет од даљег кривичног гоњења 2006, а да је исти Дершовиц, иначе чест корисник услуга Епстинових “масерки” ако је веровати објављеним исказима жртава, данас на задатку одбране државе Израел од оптужби за геноцид у Гази које је покренула Јужноафричка република пред Међународним судом правде у Хагу.

Стиче се утисак да је ово што имамо у медијима само врх леденог брега, а да се у закулисној позадини ове прљаве и бизарне приче о искоришћавању и подвођењу малолетница крије запетљано чвориште које повезује многе крупне играче и њихове пословне, обавештајне и геополитичке интересе.

Само они који су потпуно оперисани од цинизма могу веровати да ће то чвориште икада бити до краја распетљано и да ће сви починиоци кривичних дела бити приведени правди.