Учестали напади на политичаре у Немачкој и "баук Вајмара"
Политички лидери и утицајни медији готово ужаснуто позивају на узбуну: над земљом се надвија "баук Вајмара". Овај идилични и стари град (од 899. године), некад знан по Гетеу, Шилеру и Хердеру, постао је, нажалост, и симбол мрачне, застрашујуће немачке историје
И пре атентата на словачког премијера Роберта Фица, у Немачкој је укључен аларм: политичка клима (и) у овој земљи опасно се усијава. Напади, све чешће (чак) и они физички, брутални, на политичаре и страначке активисте, с приближавањем локалних избора у неким покрајинама (крај маја) и оних за Европски парламент (почетак јуна) постају свакодневица.
Политички лидери и утицајни медији готово ужаснуто позивају на узбуну: над земљом се надвија "баук Вајмара". Овај идилични и стари град (од 899. године), некад знан по Гетеу, Шилеру и Хердеру, постао је, нажалост, и симбол мрачне, застрашујуће немачке историје: нестабилна и хаотична (иако демократска) Вајмарска република (1919–1933) "отворила је капије" нацизму и Хитлеру.
Подсећања на мрачна времена
Премијер најмногољудније немачке покрајине Северне Рајне Вестфалије, из најјаче, иако тренутно опозиционе (можда само до јесени следеће године?) Хришћанско демократске уније (ЦДУ) Хендрик Вуст констатује, с нескривеном горчином: учестали напади на политичаре подсећају на најмрачније поглавље немачке историје.
И Маркус Фајденкирхен у својој колумни у "Шпиглу" осећа тај (за)дах Вајмара. Иако оно што се збива ових дана појединачно не би (неизбежно) морало то да значи, узети заједно ови догађаји представљају, каже, предворје једне трагедије.
Уредник најутицајнијег немачког политичког недељника цитира шефа Хришћанско демократске уније (ЦДУ) из Лајпцига: такве нападе никад није доживео, а организује изборне кампање од 1990, од поновног уједињења Немачке.
Овога пута су активисти његове странке "окачили" четири стотине плаката на немачком, арапском и турском, и све су, преко ноћи уништене. Такав вандализам "отвара пут" физичком насиљу.
А листа напада на политичаре и страначке активисте постаје све дужа. И, што је интересантно, жртве насилника се налазе на свим половима политичког спектра: најчешће и највише су на удару (и међусобном оптуживању) политичари и активисти левичарске еколошке странке, Зелени, и десничарске Алтернативе за Немачку.
Најтеже је минулих дана прошао социјалдемократски посланик у Европском парламенту Матијас Еке. Док је у Дрездену лепио плакате, њега су брутално претукла четворица маскираних насилника.
Овај случај, упозорио је тешко повређени Матијас, не тиче се само њега, тиче се "свих који су страствено политички ангажовани". Уз опаску да у демократији нико не би требало да се плаши да каже шта мисли, социјалдемократски политичар је, за оно што му се догодило, окривио присталице Алтернативе за Немачку.
Одговорио му је Јирг Урбан, председник АфД у Саксонији, на мрежи Икс: СПД треба да се запита у којој мери је стална агитација те странке против политичких дисидената (мислио је очигледно на чињеницу да је у АфД "уточиште" нашло и доста бивших и незадовољних социјалдемократа) доприноси ескалацији насиља.
У Дрездену је исте ноћи кад и социјалдемократски политичар Еке, нападнут и активиста Зелених, а у Берлину бивша (социјалдемократска) градоначелница (некадашња министарка, сада сенаторка) престонице Франциска Гифај. Потпредседницу Бундестага, политичарку Зелених Катрин Геринг Екарт, насилници су спречили да, после једног скупа у Бранденбургу, дође до свог (службеног) аутомобила.
На удару локални политичари
У фебруару је у Готи, покрајина Тирингија, запаљена кућа социјалдемократског политичара, који је, пре тога, организовао масовне демонстрација против десничарског екстремизма. Лидер Зелених у овој покрајини Маркус Решке каже да су активисти ове странке и њихове просторије били посебно на мети побуњених и гневних паора: њих тешко погађа фамозна "зелена агенда".
Оно што очигледно посебно забрињава: на удару су се, највише и најчешће, нашли локални политичари и званичници. У једном великом истраживању, које је обухватило хиљаде градоначелника, од којих доста ту дужност обавља волонтерски, њих готово половина суочавала се са физичким или вербалним нападима.
Многи од њих се више, кажу, не би бавили тим послом. Коментаришући ту чињеницу, Свен Тецлај из фондације Кербер констатује и упозорава: ако више не будемо имали поверења на локалном нивоу да демократска држава може ефикасно да функционише, онда заиста имамо огроман проблем у Немачкој.
Аларм је укључен. Савезна министарка унутрашњих послова Нениси Фејзер (СПД) ургентно је већала о "експлозивној ситуацији" са покрајинским министрима. Срочен је "пакет мера" и захтевано пооштравање казнене политике против "политичког насиља".
А то насиље, по мишљењу раније споменутог "Шпигловог" уредника Фелденкирхена, преставља "мустру" и слику нове културе политичког насиља која подсећа на политичку културу Вајмарске Републике, која је отворила "рампу" за најмрачније поглавље, не само немачке историје, него и људске цивилизације. На политичку културу у којој је снага силе била јача од снаге аргумената.
Велика прекретница
С тим се, каже овај новинар, Немачка још није сасвим суочила. Актуелни догађаји су, међутим, "знаци" и наговештаји да се случајеви политичког насиља не третирају као регионални феномени, везани за Саксонију и Бранденбург: њих треба узети веома озбиљно.
Иако је "крвави траг" насиља у Немачкој дуг, он је превасходно "исписиван" жртвама мигрантског порекла. Ако се изузму атентати некадашњег (западнонемачког) "државног непријатеља број један", левичарског РАФ – а на кључне "симболе капитализма" и државне моћи, индустријалце, политичаре, дипломате и официре.
За "велику прекретницу" у политичком насиљу у овој земљи узима се ликвидација Валтера Либкеа 2. јуна 2019. која је "подигла Немачку на ноге". Либке је у том часу био истакнути политичар Хришћанско демократске уније (ЦДУ), председник округа Касел. Срчано је подржавао политику Ангеле Меркел у мигрантској политици. Залагао се за масовни пријем избеглица. И њихов смештај у једном градићу на северу Хесена. То му је дошло главе.
А онда су се "мржња и лудило", констатовао је "Дојче веле", "пробили у срце Немачке". Годину дана после атентата на Валтера Либкеа, догодио се стравични Ханау: један помахнитали расиста је, снимајући све то, поубијао десет људи мигрантског порекла у два локала, наргила бара. Само чврста и затворена врата тамошње, у том часу препуне синагоге, која је изрешетао, спречили су га да направи и још стравичније крвопролиће…
