Заменик команданта бригаде "Вук": Авдејевка – тврђава која мора пасти

Авдејевка је, захваљујући НАТО планерима, претворена у тврђаву – најобезбеђенији и најсређенији пункт на целом фронту. Отуда њу не треба освајати директном нападом већ опкољавањем и изгладњивањем, каже позивни знак Рав
Заменик команданта бригаде "Вук": Авдејевка – тврђава која мора пасти© Приватни албум

Диверзионо-извиђачка бригада "Вук" прошла је цело ратиште – од Авдејевке доСоледара, Артјомовска и Кљешеве. Са замеником команданта бригаде, позивни знак Рав, разговарамо о стратешкој важности Авдејевке, ситуацији у Соледару и на другим тачкама линије фронта, те учинку западног наоружања и страних плаћеника у редовима ВСУ.

На Авдејевском правцу где су "Вукови" такође били активни, грмљавина дословно не престаје. Да ли имате информације шта се тачно дешава, како изгледају борбе, да ли је руска страна на корак да опколи Авдејевку? 

Све што знамо је на основу онога што јављају вести. И молимо се за нашу браћу по оружју да Авдејевку што пре окруже и опколе.

Како смо ми већ радили на том правцу, из искуства знам да је Авдејевку веома тешко освојити директним нападом. Рекао бих да је то скоро немогуће, иако ми можемо све. Разлог је тај што су за осам година украјински нацисти, уз помоћ планирања стручњака из НАТО-а, од Авдејевке направили тврђаву. То је најобезбеђенији и најсређенији пункт на целом фронту и зато нашим момцима желимо да се чувају и ратују мудро – јер, боље је опколити је и освојити изгладњивањем, него улазити у директне борбе.

Да ли се на Авдејевки ломи питање исхода рата?

Сама по себи, Авдејевка није кључ за решење исхода целог рата и војне кампање. Авдејевка је више морално питање, како би се спасао многострадални Доњецк, његова предграђа, мирни грађани. Тамо је, напросто, пакао за цивиле. То је велико разoчaрење у све међународне институције. Свакога дана гину жене, деца и старци. Ми једноставно једном то морамо да урадимо – да у Авдејевки разбијемо укронацисте. И, наравно, то ће бити још један удар за морал и дух режима Зеленског и његове банде нациста, исто као што су били и освајање Маријупоља, Артјомовска и тако даље.

Са којим наоружањем наступа украјинска, а са којим руска војска? Информације са прве линије говоре да су на појединим тачкама фронта руске јединице удаљене од украјинских свега 15 метара. Да ли се отвара простор за борбе прса у прса?

На првом месту хоћу да кажем да ћемо ми победити у овом рату као и у свим претходним, зато што је са нама Бог и зато што смо ми у праву.

У овом рату не долази често до пушкарања. Највећим делом то су артиљеријски дуели, ракетни удари, дронови, тенкови, ракетно оружје и тако даље.

Али ми смо спремни да прихватимо било какву борбу и победимо у њој. Наоружање и техника су на обе стране више-мање исти. Они имају предност у далекометној и тачној артиљерији, имају бољу радио-електронску борбу. Ми имамо предност у ваздуху – "ланцети", "герањи" и много другог.

"Вукови" су и у Соледару. Како сагледавају ситуацију на овом правцу?

Ситуација је још увек напрегнута, али под контролом. Украјинска страна још увек има и људе и муницију. Они се јесу смирили, али не бих тврдио да су дефинитивно клонули духом. За сад је тако.

Држали сте све чворишне тачке и комуникацијске путеве на прилазу Артјомовску – колико су за чување положаја пресудно важна била минска поља, и каква је ситуација сада тамо?

Минска поља су се показала крајње ефикасним. У суштини, захваљујући њима, Украјинци нису могли ни да нам се приближе. Ми бисмо их препознавали и уништавали већ на прилазу. Ако су негде и успели да се пробију, почињало би пушкарање, након чега бисмо ми свеједно побеђивали.

Ми ратујемо паметније. Шта Украјинце могу да науче инструктори који нису ни видели прави рат? Ово није пустиња где они из хеликоптера гађају лоше наоружане луталице, и то заштићени свиме што постоји.

У којој мери касетна муниција, дронови камиказе и остало наоружање пристигло са Запада може да преокрене ток рата?

Ни у којој. На нашем делу фронта појавило се веома много дронова камиказа и то нам прави немале проблеме.

Но, ми се адаптирамо. Такође, касетних бомби које представљају већу опасност због радијуса дејства и густине погађања, сада је много више. Ово ће недвосмислено донети додатне непријатности, али и за то постоји противотров. Овде треба додати да нацисти гађају мирни Доњецк касетним бомбама од самог почетка рата – усред бела дана, и то мирне људе. То је ратни злочин о којем сви они ћуте. Али ми ћемо их све пронаћи.

Страни плаћеници у редовима ВСУ нису више гласина већ доказана чињеница. Колико се по вашим проценама ових војника налази са друге линије фронта и из којих држава, у највећем проценту, долазе?

Тешко ми је да кажем о којем броју је тачно реч али несумњиво – они су тамо. Недавно смо заробили два Пољака, као и обично, кувара. Такође, трагови које налазимо у освојеним рововима говоре да је у њиховим редовима много Грузијаца. Преко радио пријемника чујемо и енглески, али те пагане још увек нисмо успели да заробимо.

Ваша јединица била је заслужна за ударну вест у октобру када су у борбама на доњецком правцу по подацима Министарства одбране РФ за 24 сата одбијена три напада ВСУ услед чега је ликвидарано 200 украјинских војника. Да ли можете да опишете шта се дешавало тих дана на линији борбе?

Зеленском је уочи самита НАТО или пред неки од тих балова вампира било важно да покаже резултат, и несрећни Украјинци су просто гурнути у смрт. Било је веома тешко у том тренутку. Губитке је имала и наша страна, али ни један метар није препуштен.

Украјинска страна је имала артиљеријску припрему, тенкове су практично бацали у бој а затим улазили у све веће клинове, убацујући самоубице у нове и нове борбе. Не знам како би их другачије назвао, него самоубицама. На крају, ми смо одстојали своје а они се нису вратили. Кадрове и снимке те машине за млевење меса можете да видите на нашем телеграм каналу.

У саставу ваше јединице налази се и контингент специјалаца који, кажете, нема право на корак назад. Ко чини контингент тих челичних момака, и како изгледа војнички кодекс?

Сви смо патриоте добровољци. Овде смо дошли супермотивисани и није било потребе да нас ико тера, а кодекс је само један – за Отаџбину.

Људи који чине нашу бригаду су патриоте Русије који воле своју Отаџбину и сву своју браћу по оружју, без подела по религиозној или националној основи. Сви ми данас стојимо раме уз раме и штитимо интересе Русије.

image