Плашење јавности

Међу многим хроничарима постоји нада да ће доћи до побуне народа због све тежих услова живота и свакодневне мизерије. У овом тренутку та нада није реална.
Плашење јавностиGetty © Alexi Rosenfeld/Getty Images

Јавност у земљама такозваног Колективног Запада као да уопште није свесна да њихове земље у Украјини директно учествују у рату против Русије. Да ли подржава покретање новог светског рата, у шта се конфликт у Украјини већ претворио? О томе се не говори, као о болесном детету у породици, а прикрива се и системски економски колапс. Западна јавност је, уистину, и слуђена и обманута од стране њених изабраних представника. То неће на добро да изађе.

Нема свести ни о томе шта тај рат значи и чега је он симбол. Јавност је ускраћена за основне анализе епохалних промена у свету, чији је симптом и украјински рат. Изабрани лидери се упорно служе обмане како слање оружја Украјинцима не значи да су њихове земље учеснице у том рату, и, наравно, прикрива се и чињеница да тим оружјем на терену углавном рукују војници тих земаља, а не Украјинци.

Политички лидери и даље нуде обмане, и званична верзија је и даље на снази да ће на крају, уз подршку Запада, Русија изгубити рат у Украјини и да ће то отворити пут до крајњег циља – смене власти у Москви.

Истовремено, плашење јавности је препуштено НАТО функционерима. У ствари, утисак је, наспрам генералне позадине свих америчких ратова последњих година да се спаси амерички долар као доминантна светска валута, сада се наратив о рату у Украјини претворио у спасавање НАТО пакта. Генерални секретар савеза Јенс Столтенберг, тако, поручује да је Запад у трајном сукобу са Русијом и да "не долази у обзир нормализација односа са Русијом после окончања сукоба са Русијом у Украјини".

Простор и за рат против Кине

Командант америчких маринаца генерал Џејмс Бирман је у интервјуу "Фајненшел тајмсу" изјавио како се Америка припрема и ствара простор и за рат против Кине. По истом принципу како је, рекао је генерал Бирман, Америка већ годинама планирала рат против Русије у Украјини.

Све то из угла реалности изгледа као фантазија, али очигледно да они који одлучују на Колективном Западу заиста тако мисле, и на томе раде.

А јавности се нуди и морбидна забава. Тако је украјински студент Антон Соколенко на интернету покренуо кампању "Потпиши моју ракету" где људи широм света могу да плате своју поруку Русима на пројектилима које испаљује украјинска војска и западни плаћеници. Могу и да изаберу који ће пројектил, ракете, артиљеријску муницију или бомбе. Та кампања је покренута пре неколико месеци и Соколенко је већ сакупио око милион фунти. Тај новац ће, наводно, користити за куповину оружја Украјинцима.

Према британској штампи, највише је "купаца" из Финске и Велике Британије. Неизвесно је, наравно, где завршава тај новац, али је извесно да је то још једно сведочанство залуђености западне јавности.

И док траје та "забава" на Колективном Западу већина људи све теже живи. Све је драстично поскупело, многе компаније пропадају јер не могу да плате трошкове, а инфлација је двоцифрена. Уместо суочавања са тим системским колапсом, јавности се нуде објашњења да је то све због рата у Украјини и политике Русије, а све чешће и Кине. Поново је одлучено да се штампа новац којим државе субвеционишу компаније, па су неки производи у продавницама заиста појефтинили, као и нафта и гас, што је статистички смањило инфлацију. Али, то је већ виђен рецепт за још дубљу катастрофу.

Људи без лица

Активиран је и пензионисани немачки дипломата и устоличени гласноговорник паралелних државних структура "људи без лица" Волфганг Ишингер, који у интервјуу "Цајту" предлаже да Европска унија пређе на ратну економију како би "исцрпела Русију јер ће рат дуго трајати". Он је чак уверен да је Украјина "на добром путу јер ће, ако економски опстане уз помоћ Запада, постати убедљиво најобученија, најопремљенија и најјача војна сила у Европи".

То је слика у којем свету живи елита Колективног Запада.

Међу многим хроничарима постоји нада да ће доћи до побуне народа због све тежих услова живота и свакодневне мизерије. У овом тренутку та нада није реална. Не постоји критична енергија у слуђеном народу, а нема ни озбиљније политичке снаге која би предводила те промене. Често се те наде ослањају на синдикате који би требало да заштите угрожене. Ни то није реално јер синдикати на Западу су најкорумпираније организације које штитет послодавце и државу, а не запослене. И зато им не треба веровати.

Занимљив је пример Велике Британије. Већ два месеца захваћена је штрајковима којима изгледа још нема краја. Занимљиво је да штрајкују витални сектори, од здравства до саобраћаја, који су у ствари и највише везани за државу. Посебно здравство, које је до пре само годину дана у медијској кампањи током епидемије ковида-19 дизано у небеса; сваког четвртка су људи, предвођени тадашњим премијером Борисом Џонсоном, излазили из својих кућа и аплаудирали здравственим радницима. А они сада штрајкују.

Код оних који добро познају закулисну технологију британских власти постоји сумња да те штрајкове организује сама власт.

Први разлог је што се тим штрајковима даје прилика британској влади да ограничи право на штрајк, а други је да се овим ограничењима власти припреме за будуће, далеко озбиљније и од владе неконтролисане штрајкове, како би се они могли спречити. 

Страх од стварних последица пораза

Истовремено, власт је заинтересована да се путем штрајкова јавност полако навикне да ништа не функционише, те да онда пристане на било коју одлуку владе и Парламента – само да проради оно на шта су навикли. То је и један од циљева пројекта "Великог ресетовања" Светског економског форума у Давосу.

У основи, иза свега стоји страх од стварних последица рата и пораза у Украјини. То је главни разлог зашто Колективни Запад тако сумануто настоји да продужи рат, иако би он ускоро могао да упали и знатно шире сукобе. Признање пораза у Украјини убрзава ионако неоизбежан економски колапс Запада. И ту је проблем: Запад није спреман да призна пораз.

Када би то могло да се промени? Тек када богатство западне елите постане угрожено. До тада ће остати овако – одржавање рата, штампање пара и обмане јавности која плаћа цену. Иако је колапс тог система неминован, он још може да потраје...

image