Симболика два светска догађаја
Док је у Пекингу незападни свет разговарао о развојним програмима, сарадњи и заједничкој будућности, у другом другом делу света бесни рат и то уз пуну подршку земаља Запада и Америке
Самит кинеске иницијативе "Један појас, један пут" (БРИ) и рат у Израелу су уверљива симболика стања савременог света. У кинеској престоници Пекингу се говорило о миру и повезивању као и o узајамној помоћи различитих делова света а у исто време у Израелу уз подршку Запада се гине и ратује.
У Пекингу је било око 1.000 учесника који су представљали више од 130 земаља, махом Глобалног југа, а, како оцењује агенција Ројтерс, главни гост домаћина Си Ђинпинга био је руски председник Владимир Путин.
Минулих десет година, откако је покренут БРИ пројекат, кинеска инцијатива је, према кинеским званичним подацима, окупила 154 земље. Скептични Запад објављује нешто другачије податке па је тако у Немачкој објављено да је реч о 148 земаља а амерички Савет за спољне послове тврди да су се окупиле 139 државе.
БРИ, који многи одавно зову Новим путем свиле, је глобални план изградње инфраструктуре и енергетске мреже која би повезала Азију са Африком и Европом. Ти пројекти су вредни око хиљаду милијарди долара.
Нова реалност
Иако је прва идеја "Једног појаса и једног пута" била да пре свега повеже Кину и Западну Европу, нико од представника Европске уније није био у Пекингу. Једини који је био је мађарски премијер Виктор Орбан. А у БРИ пројекту су од чланица Европске уније, поред Мађарске, и Словенија, Хрватска и Грчка. Италија је такође била чланица пројекта али је влада Ђорђе Мелони у духу заоштравања односа Колективног запада са Кином иступила и од наредне године неће бити део БРИ-а. Када је БРИ основан једино је Велика Британија, која је тада била унутар ЕУ, потписала финансијски део пројекта. Трговински дефицит Европске уније са Кином је прошле године достигао 426 милијарди долара.
Али, за разлику од политичара у Пекингу је било много пословних људи из Европе као и нижих службеника европских земаља а неки од њих су напустили салу када је говорио руски председник. Један пословни човек из Европе, који је желео да му се не спомиње име је изјавио за агенцију Ројтерс да ће упркос западном скептицизму БРИ заиста повећати животни стандард и повезаност људи. Самит је наравно имао и јаку политичку поруку и била је то убедљива демонстрација већ насталог мултиполарног света.
Западни медији су на неки начин игнорисали већ историјски скуп у Пекингу уз обавезну примедбу да је Запад скептичан према том пројекту јер је, тврде, све то део ширења кинеског утицаја у свету. А чему се Запад противи.
Игнорисање, међутим, не може да промени реалност. А реалност је да је БРИ један од највећих глобалних пројеката 21. века и да ће темељно променити односе у свету као и сам свет. БРИ је постао реалност.
Кина је, треба подсетити, сада највећи светски кредитор иако званично није познато колико други њој дугују.
У Пекингу је била и делегација Авганистана што је први излазак те земље на међународну сцену откад су Талибани, како се назива нова власт, поразили Америку и Запад.
Медијска машинерија
Истовремено, док је у Пекингу незападни свет разговарао о развојним програмима, сарадњи и заједничкој будућности у једном другом делу света је беснео још један рат. И то уз пуну подршку земаља Запада и Америке. Рат Израела и палестинског покрета Хамас је већ однео велики број жртава и Израел прети да ће у Појасу Газе "очистити" све Палестинце. У Гази су сви Палестинци већ деценијама избеглице и има их око два милиона. Израел би да их исели у Египат - Газа је била египатска територија која је 1967. године уступљена Израелу за смештај палестинских избеглица. Египат а ни Јордан, у коме су Палестинци убедљива већина, не желе да приме избеглице из Газе а било би их најмање милион. Египат је саопштио да ће их ако у неком случају и дођу у ту земљу послати у Европу.
Америка, као стари заштитник Израела, покушава да и оружјем помогне Израелу а и да успостави дијалог са арапским земљама. За сада није успела да успостави дијалог. Државни секретар Ентони Блинкен није био успешан у Саудијској Арабији и доживео је ретко понижење. Морао је, како је известио "Вашингтон пост", да целу ноћ чека саудијског престолонаследника принца Мохамеда бин Салмана. Није му речено да дође сутра ујутру него је чекао целу ноћ и принц се појавио тек пре поднева наредног дана. Вашингтон је планирао и сусрет председника Џоа Бајдена са арапским лидерима у Јордану, али тај састанак је морао да буде отказан.
Десило се ракетирање болнице у Гази у којој је погинуло неколико стотина људи. То је изазвало велики шок широм света и од дипломатије није остало ништа.
Председник Бајден није ишао у Аман али је дошао у Израел. Обећао је додатну помоћ Израелу и безрезервну подршку Америке али сенка страдања у болници у Гази није нестала.
Израел је од почетка рата покренуо моћну медијску машину али како дани пролазе буде се велике сумње према израелској пропаганди. Тако је угледни дугогодишњи уредник канцеларије Би-Би-Сија за Блиски исток, Џереми Боуен био у кибуцу Кфар Аза где је, како су тврдили Израелци, Хамас починио масакр над јеврејским цивилима, укључујући и малу децу. Он је објавио да су приче о том масакру долазиле од израелских војника али да он, међутим, није видео да је било масакра. То је посведочио и један израелски новинар. Одмах после објављивања Боуенов извештај је склоњен а са интернет портала избрисан.
Слично је и после ракетирања болнице у Гази. Израел је прво демантовао и објавио да је то грешка самог Хамаса и да је хамасова ракета погодила болницу. Онда је потом саопштено да су у ствари на болницу пали остаци Хамасове ракете коју су израелске снаге пресреле. Мењају се верзије. Сада се нуди верзија да је истрага у току али да "Израел верује да је одговоран Хамас".
Амерички председник Бајден је у Израелу изјавио да он подржава израелску верзију ракетирања болнице.
Ширење сукоба
Израел је за сада одложио али не одустаје од најављене копнене инвазије на Газу, али је неизвесно како ће се рат даље развијати. Могуће је и ширење рата пре свега према јужном Либану где је покрет Хизболах. У тој функцији се види и присуство два америчка носача авиона и ратних бродова у источном Медитерану па би се могао очекивати и амерички напад на тај део Либана. Процењује се да би то могло да у рат увуче и Иран, који подржава Хизболах, што је, тврди се, и могући израелско-амерички план. Америка и Британија су већ упозориле своје држављане да не путују у Либан или да напусте ту земљу.
Неизвесно је такође како ће се понашати и Египат и Јордан. Египатски председник Ал Сиси је саопштио да би израелско присилно исељавање Палестинаца из Газе у његову земљу значио рат са Египтом као и идеја да се Палестинци населе у пусти јужни део Синаја који је египатска територија. И Јордан је саопштио да би исељавање Палестинаца у ту земљу значио рат са Израелом.
Поред америчког председника Израел су посетили и немачки канцелар Олаф Шолц и британски премијер Риши Сунак. Све већ виђено по украјинском моделу који је, међутим, показао да такве посете не слуте на западну победу. Даљи ток је ипак неизвестан али већ сада америчка агенција "Блумберг" оцењује да је "рат у Израелу показао да су моћ и кредибилитет Запада озбиљно нарушени".
Две слике савременог света, једна трагична а друга охрабрујућа. И рат у Израелу је неприхватање принципа за које се залагао и самит у Пекингу и за који се залажу 154 земље "Једног појаса једног пута". И све арапске земље су у том пројекту. Једино је Индија подржала Израел.
То су симболи већ насталог новог светског поретка и оног који нестаје, а бомбама и људским жртвама покушава да се одржи. Али, нови светски поредак заснован на суверенитету држава и сарадњи у заједничким интересима је, међутим, реалност којој припада будућност.
