НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
За нас Србе, НАТО је са разлогом постао синоним (или скраћеница) за највеће светско зло нашег времена, а можда и свих времена. Они који нису доживели што и ми, за то зло употребљавају различите термине: "западна олигархија", "Колективни запад", "западни хегемонизам", "светска закулиса", "неоколонијализам" итд.
А ради се, несумњиво, и то потврђују агресија на нашу земљу која још увек траје, геноцидни напади на Ирак, Либију и Газу, подршка неонацистима и терористима у Хрватској, Босни, Косову, Сирији и Украјини – о злу једнаком или чак већем од онога које су предводили Хитлер, Мусолини и Хирохито.
Да би човечанство имало будућност, то зло мора да доживи судбину Хитлера и Мусолинија. Данас то зло, преко својих убилачких плаћеника у Украјини, на Блиском истоку и на Балкану, покушава да ратом и ратним претњама заустави почетак нове ере и настанак Новог света – праведног, хуманог и мултиполарног, са заједничком будућношћу. У Новом свету, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, и у којем је већ светска већина, на челу са БРИКС-ом, нема места за то зло, нема места за НАТО.
"Резолуција о Сребреници" нас подсећа да за нас Србе, жртве НАТО-а, које НАТО није успео да победи, са НАТО-ом нема компромиса. Или слободан, Нови свет или НАТО! А у преводу на српски, наша главна парола не може бити "Нећемо у НАТО", него "Нећемо НАТО!". Само тако ћемо помоћи да се ослободи свет, а са њим и Косово и Метохија, и Република Српска, и Историјска Србија, и Балкан, и Европа. После свих узалудних покушаја да се са НАТО-ом нађе компромис и заједнички језик, дужни смо и себи и свету да одбацимо сваку везу и сарадњу са највећом злочиначком организацијом свих времена.
НАТО је подржао неофашисте и разбио Југославију, а за све оптужио – Србе. НАТО је организовао и извео три агресије против Срба: "Олују" и напад на Републику Српску 1995. и напад на СРЈ 1999. За све то, НАТО је остао некажњен јер је још 1993. натерао Савет безбедности УН да, кршењем Повеље УН, оснује НАТО трибунал у Хагу, испуњен НАТО новцем и службеницима НАТО служби.
НАТО је осмислио и инсценирао сребренички мит, којим је подвалио свету, па чак и лаковерним Србима, а сребреничку подвалу је "доказао" и "пресудио" НАТО трибунал, ругајући се жртвама, праву и читавом свету. Свесни да ће НАТО трибунал, као нелегални злочиначки инструмент НАТО пропаганде и тајних служби, због своје невиђене пристрасности, па чак и убистава, кад-тад бити осуђен и избрисан као најтамнија мрља у историји ОУН, а такође у низу својих очајничких поступака, који укључују ратове у Украјини и Гази, НАТО је одлучио да сребреничку лаж верификује гласањем већине у Генералној скупштини УН.
Русија памти да је НАТО трибунал 2006. игнорисао њене гаранције за лечење Слободана Милошевића у Москви и скривио његову смрт. Пошто због ускраћивања лечења слична судбина сада прети и генералу Ратку Младићу, Захарова је 8. маја упозорила "резидуални механизам" у Хагу да "сноси пуну одговорност за проблеме са његовим здрављем".
Све што НАТО сада чини, веома брзо, већ наредних месеци ће му се вратити као бумеранг. И зато сви часни и разумни људи и народи не смеју да дозволе својим владама да упадну у још једну клопку НАТО-а. Те клопке су смртоносне и пад у њих је веома тешко преживети.
У телефонском разговору Сергеја Лаврова са Аном Брнабић, Ивицом Дачићем и Марком Ђурићем 6. маја "констатовано је јединство у разумевању неопходности ослањања на међународно право и фундаменталне резолуције Савета безбедности УН 1031 (Дејтонски споразум – прим. аут.) и 1244" и договорене су координиране активности у УН.
"Резолуција је покушај да се изврши притисак на српски народ", оценио је 25. априла тадашњи секретар Савета безбедности РФ Николај Патрушев и нагласио да је невероватно што таква иницијатива долази од земље (Немачке – прим. аут.) која је током Другог светског рата "истребила десетине милиона људи и која је починила небројене злочине против човечности који не застаревају".
"Сасвим недавно смо се присећали бројних жртава варварског НАТО бомбардовања Југославије", рекао је тада Патрушев и додао да су се учесници међународне конференције о безбедности у Санкт Петербургу питали "какво морално право ти људи уопште имају да осуђују оне које су недавно немилосрдно уништавали".
На ванредној седници СБ УН о БиХ, који је Русија сазвала на молбу Републике Српске, стални представник Русије Василиј Небензја је 30. априла нагласио да "догађаји последњих година, а посебно месеци, очигледно сведоче о систематском и бесрамном кршењу основних поставки Мировног споразума", што се односи и на предлог резолуције о Сребреници. "Делује крајње цинично", додао је он, "да је Немачка, земља која је у 20. веку починила највећи геноцид у читавој историји човечанства, током Другог светског рата, преузела вођство у промоцији овог изузетно опасног документа".
Марија Захарова је 3. маја изнела следећу оцену: "Предлог да се успостави Међународни дан сећања на жртве 'геноцида' у Сребреници је исполитизована иницијатива коју промовише стални представник Босне и Херцеговине при УН у Њујорку Златко Лагумџија, уз подршку земаља НАТО. И то упркос чињеници да су управо чланице НАТО те које сносе главну одговорност за трагичне догађаје у Југославији, који су довели до погибије људи различитих етничких и верских припадности, укључујући и у Сребреници и околини."
После разговора кинеског председника Си Ђинпинга и српског председника Александра Вучића 8. маја у Београду, две стране су потписале "Заједничку изјаву Републике Србије и Народне Републике Кине о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери", у којој се између осталог обавезују на "плодоносну координацију на мултилатералном плану".
Србија се, дакле, и формално укључила у Нови свет (Праведни мултиполарни систем – по руској, односно Заједница заједничке судбине човечанства – по кинеској дефиницији) и у одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета, као и међународног права од НАТО агресије, има на својој страни две највеће светске силе – Русију и Кину. Зато се с правом надамо да ће и у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници, која има три циља: скривање НАТО злочина, кажњавање Срба и изазивање новог сукоба на Балкану.
После тога, главна светска злочиначка организација – НАТО, мора да напусти српске територије и мора престати да постоји.
