Криза на видику: Како блокада Ормуског мореуза утиче на светску економију? | Дан увече

Упркос крхком двонедељном примирју које је ступило на снагу прошле недеље, али и почетку преговора две стране у Пакистану, не назире се крај геополитичкој кризи на Блиском истоку, која је ескалирала након америчко-израелског напада на Иран 28. фебруара. 

Крај примирја? И Техеран и Вашингтон демантују да је дошло до продужења договора

Док се дипломатски напори за окончање сукоба настављају, остатак света са стрепњом гледа на развој догађаја на Блиском истоку, а економски потреси изазвани блокадом Ормуског мореуза постају све видљивији.

Ормуски мореуз један је од најзначајнијих – ако не и најзначајнији – водени пут када је у питању трговина енергентима, али и једно од ретких стратешких уских грла за које не постоје алтернативни правци.

Процењује се да је пре избијања рата на Блиском истоку кроз тај теснац протицало око 20 одсто светске трговине нафтом, као и слична количина глобалне трговине течног гаса.

Затварање мореуза је, међутим, створило "рупу" у глобалној понуди нафте од чак 9 милијарди барела дневно, што је упоредиво са укупном потрошњом тог ресурса у пет водећих западноевропских економија - Великој Британији, Француској, Немачкој, Шпанији и Италији.

Последице кризе на Блиском истоку на глобална тржишта енергентима већ се осећају, а према писању "Блумберга", ситуација ће се извесно додатно погоршати.

О томе да ли свет иде ка новој кризи или чак рецесији и колико смо спремни, као и ко ће платити највишу цену у емисији"Дан увече" на РТ Балкан говорили су заменик директора Економског института Руске академије наука Михаил Лобанов и економски аналитичар Драго Матовић. 

Лобанов је истакао да је највећа последица свакако несташица енергената и подсетио да су неке земље веома зависне од енергената са Блиског истока. Навео је да кроз Ормуски мореуз пролази око 20 одсто светске нафте. 

"Онда, наравно, постоје секундарни ефекти који су везани за инфлацију, али је тренутно најтежа ситуација са несташицом енергената", навео је Лобанов. 

Матовић је казао да ћемо тек видети несташицу свега. 

"Стартешке резерве су биле отворене превентивно да би се смањиле цене нафте, а не несташица. Тек треба да дођемо до физичке несташице тог ресурса", казао је Матовић и додао да ћемо видети поскупљење хране, пољопривредних производа и све друге ефекте. 

Истакао је да дугорочно не постоји алтернатива за пластику или друге производе. 

Лобанов је навео да ће се несташица услед сукоба осетити и за шест до девет месеци. 

Наш избор

Теорија лудака: Стратешка психоза у Вашингтону

"Због тога та криза је као колач који има неколико слојева", навео је гост Лобанов. 

Лобанов је казао да стручњаци више неће реаговати на изјаве америчког председника и сигнале, већ на оно што се конретно догађа на терену. 

Матовић је оценио да највећи удар осећају сиромашне државе и државе у развоју. 

Навео је да ће свака држава, која је средњих примања, попут Србије и других, осетити скок цена. Нагласио је и да стручњаци више не верују Трамповим изјавама о крају рата. 

"Европска унија се није припремила ни за један шок који десио", казао је Матовић. 

Говорећи о томе што се ЕУ одриче јефтиних руских енергената, Лобанов је рекао да ће цене расти и додао да неки људи не знају да је ЕУ до скоро користила течни природни гас из Русије. 

"Европска унија се 2022. године делимично спремила за ову кризу, зато што су оне земље које највише користе природни гас смањиле потрошњу", казао је Лобанов. 

Истакао је да је рат пореметио ланце снабдевања многих сировина.