Свет
Kрај НАТО савеза: Да ли је Алијанса пред непремостивим препрекама| Дан увече
Генерал Митар Kовач и председник Мреже за одбрану човечанства Ратко Kрсмановић сложили су се да се мења политичка мапа света и да из тога произилази пољуљаност НАТО савеза
Будућност НАТО савеза је упитна. Идеја председника САД Доналда Трампа да отме Гренланд од Данске, европске чланице Алијансе нису прихватиле, али нису имале ни спреман одговор. После великих тензија Трамп је одустао, али само привремено. Kриза која се тада родила и показала да Алијанса има своје пукотине, добила је нову епизоду са ратом на Блиском истоку.
Трампова администрација разматрала је мере против појединих земаља чланица НАТО-а за које сматра да нису биле од довољно од помоћи САД и Израелу током рата против Ирана. Према писању "Волстрит џорнала", на удару критика нашле су се пре свега Шпанија, Немачка, Италија и Француска, јер су током сукоба ограничавале употребу ваздушног простора или војних база за америчке операције.
Исти лист пише да, због тога, европске земље разрађују резервни план за одбрану континента у случају да Сједињене Државе напусте НАТО, и да та иницијатива добија све већу подршку. Kако се истиче, план није осмишљен као конкуренција НАТО-у, већ као механизам за заштиту Европе уколико Вашингтон повуче своје снаге или одбије да пружи помоћ.
Према изворима, идеалан сценарио подразумева да САД остану у НАТО-у, али да већи део одговорности за одбрану континента преузме сама Европа.
Део проблема је и сукоб у Украјини. Да Америка губи стрпљење потврдио је и Трамп који је рекао да ће САД озбиљно размотрити питање слања новца НАТО-у за бесмислене потребе. Он је нагласио да је Америка потрошила билионе долара како би помогла Европи да се заштити од Русије а то, сматра он, постаје смешно.
Док Европа ради на алтернативи, из Алијансе тврде да нема разлога за бригу. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да не види могућност да Сједињене Америчке Државе напусте Северноатлантски савез, упркос критикама америчког председника Доналда Трампа. Руте је оценио да су спекулације о изласку САД из НАТО "апсурдне", истичући да амерички нуклеарни штит остаје кључни гарант безбедности Европе.
И бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг има сличан став који је рекао да не верује да ће Сједињене Државе заиста напустити Алијансу, али је исто тако навео да није сигурно да ће НАТО постојати за десет година.
Кремљ је свакако на опрезу. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је нагласио да би за Русију било непромишљено и кратковидо да потцени снагу НАТО-а, истичући да је реч о веома снажном савезу. Песков није искључио ни могућност да ће Европа ићи ка стварању сопственог одбрамбеног савеза.
Да ли сведочимо крају НАТО савеза? Да ли Европа има капацитета за војну аутономију и какве би биле последице таквог потеза? Kако би функционисао НАТО са већим утицајем Европе и да ли је он уопште могућ без САД? О овим, али и другим темама у емисији "Дан увече" говорили су генерал Митар Kовач, директор Евроазијског безбедносног форума и председник Мреже за одбрану човечанства Ратко Kрсмановић.
Саговорници РТ Балкана сложили су се да се мења политичка мапа света и да из тога произилази пољуљаност НАТО савеза.
Митар Ковач сматра да је природно да сваки војни савез има своје трајање, па тако и НАТО.
"Говорило се да је створен у одбрамбеној намери, а цело време потврђује офанзиван, ригидан карактер. Где год су интервенисали није било одбране, већ је све било офанзивног карактера. Водили су се интересима водећих земаља НАТО пакта. Дошло је време мултиполарног светског поретка. Време отрежњења. Природно је да у новом светском поретку многе регионалне организације треба да нестану, да се озбиљно реформишу", рекао је Ковач.
Појаснио је да Америка не жели један такав савез, да су дошли до закључка да ништа не могу да ураде у Европи, у смислу промене безбедносног контекста.
"Не може да оствари стратешке циљеве према Русији, онако како желе Европљани, а да не угрози мир у САД. Ту је допринела технолошка предност руске војске у ракетним системима. Њихов закључак је да око хиперсоничних ракета не могу стићи руске пројекте у наредних пет до 10 година. Ово време је помогло Русији да има адут да креира своју безбедност према Европљанима на начин који ће задовољити њихове стратешке интересе. Тај закључак САД никада није саопштила на тај начин. Међутим, више пута су рекли да Европљани морају чувати сами себе, да издвајају већа средства, изграђују своје капацитете. Европски део НАТО-а да буде способан да се носи са било којом претњом", истакао је он.
Додаје да се НАТО перспектива не види у појачаном америчком учешћа у Европи. Сматра и да Америка неће повући војску из Европе, али да ће вероватно смањити базе у Европи.
"НАТО никада више неће моћи да поврати улогу коју је имао. САД су биле на врхунцу '89-'99 године. Оним што су показале у Ирану види се да се муче да остваре своје циљеве. Пукотине су озбиљне", додао је Ковач.
Ратко Крсмановић наводи да пољуљаност НАТО-а произилази из околности да се мења геополитичка мапа света.
"Та промена налаже и промену одбрамбене стратегије целе планете. Данас је захваљујући необичним изјавама Трампа према НАТО савезу доведено у питање поверење чланица. Међутим, без обзира на то што НАТО егзистира могли би се рећи да представља стање анксиозности, стање где влада неповерење унутар чланица", појаснио је он.
Указао је да је постојање Алијансе обесмишњено падом Берлинског зида, нестанком Варшавског уговора.
"Иза тога НАТО је кренуо у једну експанзију. Данас смо доживели врхунац бахатости империјалистичког, глобалистичког центра који се зове САД. Са врхунца се нема где већ имамо потресе у виду урушавања једног поретка и чиниоца који представља његову одбрамбену снагу", рекао је он.
Сматра да ноншалантне изјаве председника САД, које даје на авионским вратима- па нестане, узнемирују европске лидере, доводе их на клизав терен.
"Ипак мислим да те ноншалантне изјаве нису спонтане, већ су добро осмишљене. Смисао његових порука проистиче из економских мотива. Они сматрају да Европа троши њихова средства, од којег они немају користи. Чланице ЕУ су после Другог светског рата биле уљуљкане, под кишобраном НАТО-а. Сада је другачије. Европска комисија планирала 800 милијарди евра до 2030. да одобри кредита земљама да уложе у одбрану", рекао је он.
Упитан да ли је преседан став САД, као чланице НАТО према Гренланду, он је рекао да јесте, али да смо навикли на такве преседане.
"Преседан је када једна чланица НАТО пакта прети агресијом ЕУ земљи, да ће освојити територију. Преседан је била агресија на СР Југославију, када је отет део територије Србије. То је разлог неодрживости оваквог глобалног система", закључио је он.
У емисији су се подсетили и на изјаву Марије Захарове, портпаролке МСП Русије о односима унутар НАТО савеза и става према Гренланду.
"У чему је проблем? Све чланице НАТО плаћају САД да их штите, не говорећи од кога, али сугеришу на источног суиседа- Русију. Истовремено саме САД прете да ће анектирати Гренланд. Дакле, извините од кога их штите ако раде такве ствари унутар савеза? Оно што је запањујуће, али истовремено и срцепарајуће шта су, пошто су сакупили пет одсто БДП-а, за одбрану САД увређене што их НАТО не подржава у Ормуском мореузу. Ово је нездрав однос. Трауматичан однос. Њима је овде једноставно потребан Фројд, нема сумње", навела је Захарова.
Live
