Судбоносни подвиг велике победе над фашизмом и нацизмом | Дан увече

Дан победе над фашизмом је дан који је променио ток светске историје. Највећи терет рата поднео је Совјетски Савез. Више од 27 милиона мртвих, разорени градови и генерације изгубљене на фронту били су цена слободе целе Европе.

Девети мај је опомена да мир никада није трајно освојен и да се истина о жртви и победи не сме заборавити.

Данас се "елита" те исте Европе гнуша помена речи Победа. У времену нових сукоба, подела, покушаја ревизије историје и поновног буђења екстремизма, сећање на победу над фашизмом важније је него икада.

О томе у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говоре Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница Спутњика Србија и историчар Милош Ковић. 

Милинчић је подсетила да је Дан победе можда и најважнији празник модерне Русије, који негује генерацијско сећање на историју која се на Западу све више налази на удару. 

Најјачи утисак Дана победе за њу је "упорно и искрено одржавање континуитета" историје, јер Русија није почела са Путином или са Стаљином, "она је вечна и она увек побеђује".

"И ми смо заједно са совјетским народом донели слободу Европи", подсетила је Милинчић.

Додала је да Србе и Русе веже што генетика што историјско искуство, па се зато осећају код куће једни код других.

Ковић је подсетио да је Други светски рат био борба за опстанак, како за народе СССР тако и за Србе. И наш опстанак је зависио од руске победе, баш као и 1812.

Историјска судбина Руса и Срба је да буду заједно у великим светским превирањима, подсетио је Ковић.

"Гледајте на којој су страни Срби и нећете погрешити", додао је.

Он је напоменуо да је инвазија Трећег Рајха на СССР у јуну 1941. био само последњи у низу похода Европе на Русију. Пре тога је Наполеон Бонапарте повео мултинационалну војску на Москву 1812. Само, додао је Ковић, ти јуриши се увек завршавају руским тријумфом, од Париза 1814. до Берлина 1945.

Милинчић је скренула пажњу на реваншизам потомака нациста, оличен порицањем Победе и историјским ревизионизмом.

Боцан-Харченко: Велика победа је морални стуб Русије

Ковић се сложио и напоменуо да су на Западу због смене генерација заборавили лекције 1945.

"Нацистички злочинци углавном нису одговарали за своје преступе, а њихови потомци "не памте рат и разарања", додао је.

Он је истакао да зло које је побеђено 1945. није почело 1933. када је Адолф Хитлер дошао на власт. Хитлер се у "Мајн Кампфу" отворено дивио Американцима и Енглезима као колонијалним силама, подсетио је Ковић, па се према европским народима понашао на начин на који су оне понашале према ваневропским.

Милинчић се осврнула и на мит о "усамљеном" Хитлеру на модерном Западу, подсетивши да су скоро све европске земље ратовале на немачкој страни против СССР, а да су Срби ту били редак изузетак.

"Али на крају јесте био усамљен – 1945, у свом бункеру", рекла је Милинчић.