Свет
Кинеско "њет": Пекинг окреће нови лист у односима с Америком | Дан увече
Милорад Денда је на телевизији РТ Балкан истакао да оштар одговор Пекинга значи да Кина не жели да пристане на хаос који амерички председник производи у међународним односима, док др Стеван Рапаић сматра да су санкције кинеским нафтним компанијама већа Трампова грешка него и сам напад на Иран
Кинеско министарство трговине је у суботу, 2. маја, донело одлуку којом се забрањује усклађивање са америчким санкцијама, које је Вашингтон недавно увео против пет рафинерија које увозе нафту из Ирана.
Из Министарства су поручили да америчке санкције "онемогућавају нормалне пословне и трговинске односе између кинеских компанија и компанија у иностранству", као и да је та одлука донета како би се сачувао "национални суверенитет, безбедност и развојни интереси Кине, њених грађана и компанија".
Одлука, коју су многи аналитичари већ назвали историјском, донета је на основу до сада мало познатог закона из 2021. године. Реч је о пропису који је донет на самом крају Трамповог првог мандата, али који у годинама које су уследиле није био имплементиран.
До промена је дошло након повратка Трампа у Белу кућу прошле године, а поготово након што је америчка администрација одлучила да ојача и прошири санкције повезане са Ираном, у светлу америчко-израелске агресије на ту земљу.
Ипак, акције кинеских власти показују да Пекинг није спреман да обустави обострано корисну сарадњу са партнерским земљама како би удовољио геополитичком ривалу који је у више наврата показао да не мари превише за кинеске националне интересе.
Управо су танкери такозване иранске "флоте из сенке" ти који су у највећој мери наставили да оперишу и након блокаде и "контраблокаде" Ормуског мореуза. Они се углавном крећу близу иранске обале и у пакистанским територијалним водама, а коначна дестинација им је Кина.
Одлука кинеског министарства трговине да блокира америчке санкције против кинеских рафинерија представља до сада најотворенију поруку Вашингтону да Пекинг не прихвата једнострано наметнута трговинска ограничења и друге казнене мере, које су током мандата председника Трампа достигле врхунац.
О томе су у емисији "Дан увече" говорили Милорад Денда, новинар и дугогодишњи дописник из Кине и др Стеван Рапаић, виши научни сарадник Института за политичке студије.
Денда је истакао да је овај потез Пекинга део размишљања о положају Кине и постављању према кључним међународним питањима, посебно оним која нарушавају кинески национални интерес.
Подсетио је да Кина има међународни уговор са Ираном потписан на 25 година.
"Тим уговором је предвиђено да Кина инвестира 400 милијарди долара у наредних 25 година, а за то време, Иран треба да јој обезбеђује доток нафте по вероватно повољним ценама", открио је Денда.
Додао је да је Трамп направио комплетан хаос у међународним односима, што је покушао да пренесе и у економски сектор.
"Хоће ли се свет одупрети том хаосу који наступа, у којем ће једној земљи, једном човеку, једном председнику бити дозвољено да процењује ко заслужује, а ко не заслужује да сарађује", упитао је некадашњи дописник из Кине.
Др Стеван Рапаић, надовезујући се на те речи, подсетио је да све санкције које нису одобрене и спроведене од УН су практично нелегалне.
"Америка је позната по санкционисању, то је један од њених најјачих инструмената када је у питању спољна политика", упозорио је Рапаић.
Одговор Пекинга описао је као спој прагматичности и дипломатског знања.
"Прагматичност у смислу да су гледали да заобилазе те санкције докле год је било могуће, а сада када је Трамп директно ударио на жилу куцавицу кинеске привреде, а то је снабдевање нафтом и нафтним дериватима – треба подсетити да преко 80 одсто иранског извоза нафте иде у Кину – реаговали су другачије", почео је аналитичар.
"Кинези су донели једну уредбу која, иако је усмерена ка домаћим привредним ентитетима, има сјајан дипломатски одјек. Директно је супротстављена америчкој уредби о санкцијама", казао је Рапаић.
Како каже, сада се поставља питање како ће реаговати компаније из трећих земаља и кога ће бирати за сарадњу.
Денда је открио да је, упркос затегнутим односима, Кинезима стало до предстојећег самита између Си Ђинпинга и Трампа.
"Сматрају да са САД морају да направе једну врсту превидљивијих и стабилнијих односа. Иако САД више нису доминанте и примат су преузеле неке друге земље попут Кине и Русије, и даље представљају велику силу", рекао је Денда.
Као узрок овог сукоба, Рапаић је дефинисао жељу Сједињених Америчких Држава да Кину скину са трона у међународној трговини.
"Ако желите да будете светски лидер, морате да контролишете светску трговину. Светска трговина се контролише на два начина – или сте најдоминантнији као произвођач и снабдевач света, као што је Кина сада постала, или контролишете путеве међународне трговине, логистику, поморске путеве... Тренутно је Кина 'број 1' када је у питању међународна трговина, а Америка 'број 1' када су у питању пловни путеви. Сада САД покушавају да се одупру лидерској позицији Кине у међународној трговини, тако што ће покушати да блокирају пловне путеве", навео је Стеван Рапаић.
"То је прва значајна и највећа грешка Трампове администрације на међународном плану – већа и од напада на Иран", закључио је Рапаић.
Live
