
Буђење Африке: Сахел и Русија раме уз раме у борби против терора и Запада | Дан увече

Када у Африци експлодира камион пун експлозива, када министри гину, када држава тоне у хаос – иза кулиса се, по обичају, појављују исти потписи.
Париз, Вашингтон, а у последње време и Кијев. Мали се последњи нашао на удару као и земље Сахела.

Да ли се у Сахелу води нови колонијални рат? Ко заправо наоружава, финансира и дестабилизује афричке државе, и зашто се сваки покушај изласка из западне сфере утицаја завршава крвљу, пучевима и тзв. "борбом против тероризма"?
О овоме су у емисији "Дан увече" говорили новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић и новинар портала Принцип.инфо Ненад Пекез.
Коркоделовић је, говорећи о ескалацији тензија и сукоба у Африци, рекао да је до тога дошло тога након акумулираног незадовољства пре свега Француске, али и САД развојем догађаја у том важном делу континента (Сахелу).
"Он се простире од западних обала и Републике Гвинеје, па све до источне обале и изласка на Црвено море где је Еритреја. То је хиљадама километара дугачак појас. То је подручје у којима је значајним територијама колонијални господар била Француска. Та територија је од 19. века, негде од 1921-1923. године, доживела серију војних пучева где су млади официри ниског ранга одлучили да раскину са неоколонијалним системом", рекао је Коркоделовић.
Он је напоменуо и да се Гвинеја и Сенегел такође могу придружити Сахелу.
Подсетио је да је некадашњи француски франак био владајућа валута, практично једина валута у бившим француским колонијама на западу континента.
"Државе тог подручја су практично све своје девизне резерве држале у француској Централној банци које су пуштане по налозима, а у исто време је Француска могла и да обрће та средства и за своје намере", додао је.
Како је истакао, Французи су своје присуство користили и за стратешке циљеве, нарочито су због тога долазили у сукоб са САД, јер се ради о територији богатој природним ресурсима, али и са Кином.
"Сматра се да је Макрон, видећи да полако Француска губи тло под ногама у Сахелу, решио да крене у контраофанзиву", рекао је Коркоделовић додајући да је, према неким анализама које нису сасвим утемељене, Макрон добио инспирацију од председника САД и његовог односа према Венецуели и томе како је третира, као и Мадура.
Истиче да је и Макрон пробао тако нешто да уради и да је интересантно то да је 2. фебруара Спољна обавештајна служба Русије изашла са детаљним документом да Француска припрема серију државних удара у Африци.
"Тај документ је уследио практично месец дана пошто је био покушај државног удара у Буркини Фасо, који је превазиђен", истакао је Коркоделовић.
Пекез се сагласио са Коркоделовићем рекавши да није случајно што се сада дешавају напади када је империјализам у кризи.
"Империјализам никада не спава и није случајно што се баш сада заоштравају сукоби у Африци, иако директне везе још увек наводно не постоје", истакао је Пекез.
"Имамо џихадисте који доста ад хок нападају и немају некакав реалан циљ осим да успоставе контролу тамо где држава нема контролу, а у овом случају то је Мали. Имамо Туареге сепаратисте који су подељени на четири државе, насилно вештачки наметнутим границама још од Берлинске конференције", рекао је Пекез, напомињући да је то битан историјски фактор дестабилизације у Африци.




